Sirija na ledu zbog Krima | Politika | DW | 12.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sirija na ledu zbog Krima

Sa tenzijima u Ukrajini nestaju šanse za mir u Siriji. Stanovništvo i dalje trpi: plaća cenu za pat situaciju između Rusije i Zapada. I pored povremenih susreta, pokušaji da se formirala vlada, za sada, padaju u vodu.

Uprkos rastućoj irelevantnosti, sirijski Nacionalni savet je i dalje aktivan. Pre nekoliko dana, sirijski opozicioni savez opet se sastao, u hotelu u Istanbulu. Više od hiljadu kilometara od Damaska, Nacionalni savet je izabrao nove političke predstavnike i imenovao ministre zdravlja, obrazovanja,kao i unutrašnjih poslova. Međutim, trenutno su šanse da će ovaj kabinet vladati Sirijom, manje nego ikad. Druga runda mirovnih pregovora u Ženevi završena je krajem januara - bez uspeha. A od eskalacije u Ukrajini i širenja jaza između SAD i Rusije, ne čini se da će se razgovori nastaviti u doglednoj budućnosti.

Prvi prioritet: Krim

Türkei Syrien Treffen syrischer Nationalrat in Istanbul

Razgovori u Istanbulu

Kriza oko Krima ide na ruku predsedniku Bašaru al-Asadu - a pobunjenicima je zadala još jedan udarac. U libanskom listu As - Safir "izvor iz opozicije" kaže da su SAD zaledile ne samo isporuke oružja pobunjenicima, već i "objavljivanje svoje politike prema Siriji, kako ne bi povećale tenzije sa Rusijom".

Džonatan Eial, direktor za međunarodne studije na britanskom kraljevskom United Services Institutu, smatra da se to uklapa sa aktuelnim prioritetima Zapada. "SAD su odlučne da pitanje Sirije tretiraju odvojeno od krize u odnosima sa Rusijom", kaže on u intervjuu za DW. "Američkoj vladi sad stvarno ne treba kritička analiza njene politike prema Siriji u medijima".

Drugim rečima: sirijski sukob, koji je života koštao najmanje 140.000 ljudi, pada u senku. To je cena mira sa Rusijom, koja podržava Asada i protivi se stranoj intervenciji. Mark Pierini, bivši diplomata EU u Damasku I gostujući profesor na Carnegie Europe, think- tanku u Briselu kaže: "Kriza na Krimu ima prednost jer je propraćena - stvarnom ili samo percipiranom - pretnjom ruske vojne intervencije u Ukrajini".

Drugi prioritet: držati Iran pod kontrolom

U pristupu Zapada odražava stvarni strah - da se svaka konfrontacija sa Rusijom može razviti u globalni sukob. "Postoji osećaj da mi ne bi trebalo da zastupamo tvrde stavove koji mogu dovesti do novog hladnog rata", kaže Džonatan Eial. Drugim rečima: Zapad bi trebalo Rusiji da ostavi dovoljno manevarskog prostora, kako bi u slučaju nedoumice, mogla da odustane od prvobitnih namera.

U ovoj krvavoj igri postoji još jedan važan aspekt: decenijama star spor oko iranskih nuklearnih ambicija. "Američka vlada je svesna da kršenje dogovora između SAD i Rusije u vezi sa Sirijom komplikuje odnose sa Iranom“, rekao je Eial.

Neodlučnost Baraka Obame u Siriji znatno je starija od Krimske krize. Predsedniku SAD je izgledalo bilo laknulo kada je ruski predsednik Vladimir Putin, prošlog leta, Asada ubedio da odustane od hemijskog oružja. Obama je time bio u stanju da izbegne vojnu intervenciju u Siriji.

Ženevski razgovori su mrtvi

Obama

Obama

Ruska vlada takođe ima veliki interes da krizu na Krimu, ograniči na Evropu. Koliko god su tenzije možda na drugom mestu povećane: Dogovor da se uništi Asadaovo hemijsko oružje ostaje na snazi. Ali cena ove saradnje između Rusije i Zapada bila je da je najveći savez sirijske opozicije SNC gurnut u stranu .

Zvanično, cilj vlade SAD još uvek je da smeni Asadov režim i da vlast preuzme prelazna vlada uz učešće SNC. Ali, izgledi za to su tretnutno ravni nuli.

I dok su mirovni razgovori u Ženevi na ledu, nasilje u Siriji se nastavlja: Asad bombarduje ekstremističke islamističke snage nastavljaju sa atentatima i egezekucijama. Borci Hezbolaha, koje finansira i Iran, nastavljaju da prodiru u zemlju. Postoji opasnost da se sukob proširi i na Liban: "Ne vidim da bi u ovoj fazi razgovori u Ženevi imali bilo kakvog smisla", kaže Pierini i dodaje "a ni Rusija nije zainteresovana".

Autor: Ben Najt / Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon