SIPRI: Malo novca i volje za međunarodne mirovne misije

Prošla godina (2025.) nije bila dobra za međunarodne mirovne misije. Iako je njihov ukupan broj samo neznatno opao, na terenu je angažovano najmanje međunarodnih snaga u poslednjih 25 godina, stoji u novom izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Krajem decembra 2025. u misijama je bilo zaposleno jedva 79.000 ljudi – uključujući vojnike, policajce i civilno osoblje. Prema podacima iz izveštaja, ovaj broj se u proteklih deset godina skoro prepolovio.

Istraživačica SIPRI-ja Klaudija Pfajfer Kruz navodi da za to postoji nekoliko razloga: 

„U suštini, države su jednostavno manje spremne da investiraju u mirovne misije – kako finansijski, tako i politički“. Pored toga, pregovori u telima koja odlučuju o slanju trupa ili produženju mandata postaju sve teži.

Prema njenim rečima, to je prvenstveno posledica rasta geopolitičkih tenzija, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Ujedinjenim nacijama ponestaje novca

U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sile sa pravom veta sve češće blokiraju jedne druge, a slični problemi muče i regionalne organizacije poput Afričke unije. Pored toga, međunarodnim organizacijama poput UN ponestaje novca – tokom 2025. u budžetu je bilo perioda kada je falilo više od dve milijarde američkih dolara.

„Krizu likvidnosti UN izazvalo je i to što SAD nisu uplatile ugovorene doprinose za očuvanje mira“, objašnjava istraživačica SIPRI-ja. To predstavlja ogroman problem, jer doprinos Sjedinjenih Američkih Država čini više od jedne četvrtine ukupnog budžeta za mirovne misije.

I druge velike države donatori, poput Kine, platile su svoje ugovorene doprinose sa zakašnjenjem ili ih uopšte nisu uplatile. Zbog toga su sve misije UN morale da ograniče svoje delovanje i smanje broj zaposlenih.

„To već sada ima ozbiljne posledice“, upozorava Pfajfer Kruz. „Kada čitave misije moraju da se obustave, pojedini sukobi ostaju prepušteni sami sebi“. Kada se to dogodi, verovatno je izbijanja novih žarišta, i to pre svega onih koja ostavljaju teže posledice po civilno stanovništvo.

„Najbolja opcija koju imamo“

Pfajfer Kruz je uverena da regionalni akteri i bilateralne mirovne misije između susednih država, baš kao ni angažovanje privatnih vojnih kompanija - ne mogu da zamene koordinisane misije UN.

„Vidimo da su takve operacije malo efikasne“, naglašava Pfajfer Kruz. Ono što je još više zabrinjava jesu „užasne posledice po civilno stanovništvo“. Njima u takvim formatima nedostaju okviri multilateralnih mirovnih operacija, odnosno poštovanje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava.

Uprkos svemu, ona veruje u budućnost međunarodnih mirovnih misija. „Verujem da će one opstati, možda samo u manjem obimu i na nešto drugačiji način nego do sada. Ali i dalje sam uverena da su one najbolja opcija za upravljanje sukobima koju trenutno imamo“.

Institut za istraživanje mira SIPRI svake godine objavljuje nekoliko izveštaja, između ostalog o svetskim vojnim troškovima i industriji naoružanja. Ovu nezavisnu organizaciju u velikoj meri finansira Vlada Švedske.