1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Severna Makedonija: igračka u rukama EU i večiti kandidat

30. avgust 2023.

Severna Makedonija je kandidat za članstvo u EU još od 2005. i čeka na početak pregovora duže nego ijedna druga zemlja. Nakon višegodišnje svađe s Grčkom, sada je ucenjuje Bugarska. A građani sve više gube strpljenje.

https://p.dw.com/p/4VitO
U stvarnosti još uvek nisu zajedno: zastave Makedonije i EU
U stvarnosti još uvek nisu zajedno: zastave Makedonije i EUFoto: Government of North Macedonia

Severnoj Makedoniji nije lako u Evropi, a ni sa Evropskom unijom. Najpre je početak pregovora o prijemu u EU sprečavala susedna Grčka. Nakon svađe koja je trajala više od dve i po decenije, Skoplje je pristalo na promenu dotadašnjeg imena države. To mu je otvorilo put u NATO, pa je Severna Makedonija postala članica 2020.

Ali, već duže vreme približavanje te zemlje EU sada ometa Bugarska. Ona želi da od Severne Makedonije iznuditi promene u tumačenju nacionalne istorije po volji Sofije. Osim toga, Bugarska tvrdi da makedonski nije samostalan jezik, već samo zapadno-bugarski dijalekt. I na kraju, zahteva se da se bugarska manjina, koja broji samo 3.000 pripadnika, u Ustav Severne Makedonije unese kao „državotvorna nacija“. Istovremeno se u Bugarskoj opovrgava postojanje makedonske nacionalne manjine.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski
Premijer Severne Makedonije Dimitar KovačevskiFoto: Government of North Macedonia

Uprkos ohrabrujućim govorima i praznim obećanjima zapadnih političara, Severna Makedonija je i dalje igračka međunarodne politike. I ujedno zemlja-kandidat inja za članstvo u EU koja najduže čeka na početak pregovora. Doduše, tzv. konferencija o pristupanju u julu 2022. označila je formalni početak pregovora, ali zbog bugarske blokade to još uvek nisu pravi pregovori, u okviru kojih bi bila otvorena pojedina poglavlja.

-pročitajte još: Berbok u Skoplju: Imate moju reč, EU vas neće ostaviti na cedilu

Promena Ustava

Makedonski parlament je u avgustu 2023. danima raspravljao o zahtevu Bugarske da se u Ustavu izričito navede bugarska manjina. S obzirom na to da se opozicija tome protivi, za tu odluku do sada nema potrebne dvotrećinske većine. Opozicija tvrdi da se tu ne radi samo u Ustavu, već i o izradi novih školskih udžbenika, kao i o dovođenju u pitanje sopstvenog jezika, nacije, identiteta i istorije. Bugarska želi da na ovaj ili onaj način dominira Severnom Makedonijom, kaže opozicija. Donošenje odluke o promeni Ustava zato je odloženo.

Lider najveće makedonske opozicione stranke VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski
Lider najveće makedonske opozicione stranke VMRO-DPMNE Hristijan MickoskiFoto: Petr Stojanovski/DW

Lider opozicije i šef nacionalno-konzervativne stranke VMRO-DPMNE, Hristijan Mickoski, sada ide korak dalje i kaže: „Ne može biti te diktirane promene Ustava.“ U razgovoru za beogradski list „Politika“ od ponedeljka (28. avgust) on takođe ističe: „Sada su izbori jedina opcija koja preostaje.“ Prema njegovim rečima, o promeni Ustava trebalo bi da odluče birači.

Ali, popularni portal „A1on“ podseća da Vlada glasanje u parlamentu teoretski može pomoću poslovnika da odlaže sve do kraja njenog regularnog mandata u leto 2024. Možda se Vlada nada da će do tada pridobiti osam poslanika opozicije koji joj nedostaju za dvotrećinsku većinu. Ostaje tajna šta bi poslanici dobili u zamenu za svoj glas.

-pročitajte još: Severna Makedonija i EU: Evropski teatar apsurda

Odlazi svako ko može

Ta politička neizvesnost u zemlji blokira donošenje važnih reformi, a u većem delu stanovništva ima za rezultat razočaranje i frustracije. List „Večer“ je pre nekoliko dana ocenio da promena Ustava u korist bugarske manjine nije najvažnija tema: „Prvi nacionalni interes jeste zemlja s jakom privredom, s manje korupcije, dobrim zdravstvom, obrazovanjem i dobrom pravnom državom.“ No, umesto da se bave time, vladajuće i opozicione stranke međusobno se optužuju za uništavanje zemlje korupcijom, cenzurom medija i kontrolom pravosuđa.

Penzioneri protestuju zbog niskih primanja, Skoplje 14. avgusta 2023.
Penzioneri protestuju zbog niskih primanja, Skoplje 14. avgusta 2023.Foto: Petr Stojanovski/DW

Kod građana Severne Makedonije proširio se osećaj potpune stagnacije i velike bespomoćnosti. Većina o domaćoj politici govori još samo s dubokim prezirom. Osim toga, skoro niko više nema dobro mišljenje ni o Evropskoj uniji, niti očekuje nešto pozitivno iz Brisela. Ko može, traži posao u inostranstvu. Iseljavanje iz Severne Makedonije je ogromno, broj stanovnika je proteklih godina smanjen za deset odsto i pao je na 1,8 miliona.

Rešenja nema na vidiku

Zašto se dobar deo stranaka u Bugarskoj okomio na malu susednu zemlju? Očigledno je razlog krhka politička situacija u samoj Bugarskoj, u kojoj je u samo dve godine održano ni više ni manje nego pet parlamentarnih izbora. Nakon zadnjih u aprilu 2023. ni sadašnja vladajuća koalicija nije stabilna. Nju čine dve stranke koje su u stvari čista suprotnost: konzervativni GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske) bivšeg premijera Bojka Borisova, koji se smatra odgovornim za brojne korupcijske afere, i liberalni reformski i antikorupcijski savez PP.

Formiranje vlade omogućila je samo podela vlasti: najpre premijera na određeno vreme imenuje jedna stranka, a onda sledi premijer iz druge stranke. Kod tolike političke nestabilnosti, većini političara dobro dođe zajednička nacionalna velika tema u obliku – Severne Makedonije. Već je postojao jedan presedan: kada je bivši premijer Kiril Petkov iz stranke PP pre godinu i po hteo da učini ustupke Severnoj Makedoniji, zaustavile su ga druge stranke, kao i predsednik države Rumen Radev.

Bugarski premijer Kiril Petkov (levo) 18. januara 2022. u Skoplju sa makedonskim kolegom Dimitrom Kovačevskim
Bugarski premijer Kiril Petkov (levo) 18. januara 2022. u Skoplju sa makedonskim kolegom Dimitrom KovačevskimFoto: Reg. Nordmazedonien

I dok je većina stranih pravnika i istoričara stala na stranu Severne Makedonije, Evropska unija želi da prisili tu zemlju da promeni Ustav u skladu sa željom njene članice Bugarske. Specijalni američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar je tokom svoje posete Skoplju ponovo istakao da Bugarska neće imati drugih zahteva nakon promene Ustava. Kako je rekao, to mu je zagarantovala bugarska ministarka spoljnih poslova i buduća premijerka Marija Gabrijel.

Međutim, skorog rešenja blokade još nema na vidiku. Čak i ako se reše unutrašnje-politički sporovi oko promena Ustava u samoj Severnoj Makedoniji, nije izvesno da li će popustiti i neuračunljivi komšija, Bugarska. A to ne bi u još dublju krizu gurnulo samo Severnu Makedoniju, već bi uništilo i ono malo verodostojnosti koju Evropska unija još ima u regionu. Posledica bi mogle da budu nove napetosti u tom delu Evrope.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.