Seks, droga i oružje za rast BDP-a

Šta imaju zajedničko izdaci za istraživanje i razvoj, prostitucija, krijumčarenje narkoticima i trgovina oružjem? Sve su to privredne aktivnosti i od 1. septembra će širom Evropske unije biti uključene u obračun odgovarajućeg godišnjeg ekonomskog učinka – bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Dakle u BDP se dodaju nove stavke, on postaje veći. Moglo bi se pretpostaviti da se iza toga krije namera da se državni dug u Evropi „kozmetički“ smanji. Međutim, Norbert Rat iz nemačkog Saveznog zavoda za statistiku iz Visbadena, kaže da to nije tako i da odluka nije bila politički motivisana.

Njega i sve ostale statističare u svetu isključivo zanima međunarodna uporedivost podataka. U stvari, o uvođenju nove metode obračuna se u Ujedinjenim nacijama diskutuje od 2003, a novi sistem nacionalnih obračuna (SNA) usvojen je 2008. godine. Australija je bila prva koja ga je primenila, a Sjedinjene Države po novim pravilima rade od jula 2013. U Francuskoj i Holandiji se već obračunava po novim standardima, a od 1. septembra je novi metod pravno obavezujući u svim zemljama Evropske unije.

Nova pravila nisu sredstvo za „kozmetičko ulepšavanje“ evropskog duga. Volfgang Nirhaus iz Minhena sa Instituta Ifo objašnjava to na podacima iz 2011: „Što se tiče odnosa javnog duga, on bi u EU prosečno bio smanjen za 1,9 odsto, a u Nemačkoj za 2,3 odsto. To je marginalno.“

Ništa novo, osim što sada važi za celu EU

Jasno je, međutim, na šta će se tabloidi obrušiti – to da i prihodi od prostitucije i trgovine i krijumčarenja drogom, ulaze u BDP. Za Norberta Rata to nije ništa novo: „U stvari, mi ne menjamo koncept. Uvek je bilo tako. Treba obuhvatiti sve relevantne ekonomske pokazatelje, bez ikakvog moralnog vrednovanja.“

Ono što je novo jeste dogovor da se širom Evropske unije obračunava na isti način. Tako recimo u Nemačkoj, prema zvaničnim procenama, ima oko 400.000 prostitutki (od toga oko 20.000 muškaraca). Ukupna, godišnja zarada je 14,6 milijardi evra. Kada se oduzmu troškovi za iznajmljivanje soba u bordelima, radnu odeću i kondome, statističari dolaze do sume od oko 7,3 milijardi evra „bruto dodatne vrednosti“.

Slično je i sa drogama – ankete urađene po nalogu Saveznog ministra zdravlja iznose podatke o približnom obimu nezakonite upotrebe droga u Nemačkoj. To se množi sa odgovarajućim cenama na crnom tržištu, koje su pak veoma dobro poznate Saveznom uredu za kriminalistku.

Od troška od investicije

Takođe, ono što država troši na naoružanje, sada je predmet novih računovodstvenih pravila. „Proizvodnja oružja je, naravno, oduvek bila obuhvaćena“, kaže Norbert Rat. Međutim, ranije je to bilo evidentirano kao potrošnja države, a sada je to investicija. „Iz razloga uporedivosti bilo je neophodno jedinstveno rešenje.“

To se takođe odnosi i na obračun troškova za istraživanje i razvoj, koji su prethodno tretirani kao nešto što se (ra)stapa u procesu proizvodnje. Sada se firme ohrabruju da svoju potrošnju na istraživanje i razvoj evidentiraju kao bruto investiciju. Stručnjaci su to odavno zahtevali. Istraživanje i razvoj su ulaganje u budućnost – i to je ujedno i najveća suma u novom obračunu BDP: od oko dodatnih 80 milijardi evra, dve trećine idu na novi tretman istraživanja i razvoja.