1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Sedamdeset pet godina bioskopa "Vavilon"

DPA12. april 2004.

Pre tačno sedamdeset pet godina je otvoren legendarni berlinski bioskop ”Vavilon”. Bioskop je i jedna od retkih zgrada u istočnom delu Berlina koja je posle bombardovanja u drugom svetskom ratu ostala nedirnuta. Čujte prilog novinskih agencija.

https://p.dw.com/p/BAq5
Bisokopske dvorane su u poslednjih stotinak godina mesta intime. - Biskop "Vavilon" u Berlinu je jedna od takvih ćelija savremenosti.
Bisokopske dvorane su u poslednjih stotinak godina mesta intime. - Biskop "Vavilon" u Berlinu je jedna od takvih ćelija savremenosti.Foto: illuscope

Kada je bioskop Vavilon bio otvoren, 11. aprila 1929, prikazan je u njemu prvi film Paula Činera ”Gospođica Elza”. Bioskop je bio podignut na trgu Bilov u stilu Noje zahlihkajt, pravca koji je u to vreme vladao u umetnosti u Nemčakoj, prema planovima Hansa Pelciga. Pored zgrade radija je to danas jedina preostala građevina od značaja u tom delu Berlina. Sve je razoreno za vreme bombardovanja u Drugog svetskom ratu. Na otvaranju bioskopa je svojevremeno svirao orkestar, a korišćene su i orgulje. Plesao je i baletski sastav iz Njujorka.

Dve godine kasnije je taj bioskop bio najbolje moguće opremeljen. Trg ne kome se nalazio je bio stecište burne istorije grada. Menjao je ime. Kajzer Vilhelm, Horst Vesel, Karl Libkneht, Roza Luksemburg su bili u njegovom imenu.

Posle rata je zgrada ostala nedrinuta, a korišćena je najpre kao pozorište. Posle renoviranja je u njoj 1948. otvoren bioskop. Kasnije je bioskop Vavilon izgubio svoj značaj, u konkurenciji drugih, bolje opremljenih dvorana. Kada je 1981. zgrada postala filmski arhiv bivše NDR, povraćen joj je ugled. Postala je važno stecište filmskih radnika.

Danas dvorana ima 430 mesta, ali i mali studio od samo 67 mesta. Restaurisanje dvorana je završeno 2001. Tehnički je bioskop na najvišem nivou. Opet funkcionišu istorijske filmske orgulje, marke filips. Prikazuju se tu nemi filmovi, baš kao i onaj Činerov prvenac. Namera je da se u bioskopu pokaže svo blago koje izašlo iz vodokruga običnog gledaoca filmova. Namera je da se oživi značaj i istorija kinematografije danas, kaže šef programa bioskopa, Bernad Buder.