Sedam grupa simptoma korone | Mozaik | DW | 06.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nauka

Sedam grupa simptoma korone

Kovid 19 može da ima razne simptome. Naučnici su sada prepoznali važne biomarkere i identifikovali sedam grupa simptoma. To bi trebalo da pomogne u lečenju, kao i u razvoju efikasne vakcine.

Peckanje u grlu, glavobolja, blago curenje nosa… Kakvi su simptomi kovida 19?

Pre godinu dana nas takve bolesti ili lagana prehlada nisu mnogo interesovale. Ali sada, u jesen 2020. godine, to izgleda sasvim drugačije. Dovoljno je samo da kinemo pa da počnemo da razmišljamo: „Gde sam bio poslednjih dana, koliko sam se približavao ljudima, šta sam dodirivao? Da li osećam mirisa i ukusa? Pomalo gubim dah...“

Stop! Ako vam to nešto znači: niste jedini.

-pročitajte još: Gde se ljudi najčešće zaraze korona-virusom?

Naučnici i lekari takođe su neprestano zaokupljeni takvim mislima i još uvek pokušavaju da uđu u trag mnoštvu simptoma koje može da ima osoba zaražena korona-virusom. Naučnici s Medicinskog univerziteta u Beču sada bi mogli da unesu bar malo više reda u dugačak spisak naznaka da je neko zaražen korona-virusom. Oni su, naime, utvrdili sedam različitih oblika s blagim tokom te bolesti. Studija je objavljena u časopisu „Allergy“.

Pogledajte video 03:55

Nemački virusolog: Druga infekcija je veoma redak slučaj

Njihov osnovni cilj je bio da otkriju kako izgleda dobar imunitet nakon ozdravljenja i na osnovu čega on može da se izmeri. U tu svrhu su imunolog Vinfrid Piklom, alergolog Rudolf Valent i njihove kolege ispitali 109 rekonvalescenata – tj. osoba koje su prebolele koronu. Ujedno su ispitali 98 zdravih ljudi iz kontrolne grupe i izvršili pretrage njihove krvi.

Sedam grupa simptoma kovida 19

Na osnovu tih podataka naučnici su uspeli da pokažu da su različiti simptomi povezani i da se javljaju u takozvanim grupama simptoma. Oni su identifikovali sledećih sedam grupa:

1. Simptomi slični gripu (temperatura, groznica, umor i kašalj)

2. Simptomi prehlade (curenje nosa, kijanje, suvo grlo i začepljen nos)

3. Bolovi u zglobovima i mišićima

4. Upale očiju i sluzokože

5. Problemi s plućima (upala pluća i otežano disanje)

6. Gastrointestinalni problemi (uključujući proliv, mučninu i glavobolju)

7. Gubitak čula mirisa, ukusa i drugi simptomi

„U poslednjoj grupi smo ustanovili da je više ljudi s mladim imunim sistemom pogođeno gubitkom čula mirisa i okusa“, kaže šef studije i imunolog Vinfrid Pikl u intervjuu za DW. Mladi imuni sistem ne meri se starošću pacijenta, već brojem imunih ćelija koje su nedavno migrirale iz timusa (T-limfocita).

-pročitajte još: Imunitet na kovid 19: šta do sada znamo?

Može biti i preklapanja između grupa simptoma. Međutim, pokazale su se veze između različitih grupa i specifičnih imunoloških parametara. Na primer, tok bolesti praćen visokom temperaturom u korelaciji s imunološkim pamćenjem tela mogao bi da ukazuje na relativno dug imunitet. Gubitak čula ukusa i mirisa, s druge strane, povezan je s višim nivoom T-limfocita.

Pogledajte video 02:46

Korona: Oporavljena, ali ne i zdrava

Kovid 19: „otisak prsta“ u krvi

Na osnovu analize krvi naučnici su uspeli da identifikuju neke važne markere kovida 19. Otkrili su da ta bolest nakon deset nedelja ostavlja značajne promene u imunom sistemu – nešto poput „otiska prsta“ u krvi pacijenta.

Broj granulocita, koji su inače odgovorni za borbu protiv bakterijskih patogena u imunom sistemu, bio je značajno niži od uobičajenog u grupi kovid 19. „To je bilo iznenađujuće i nešto sasvim novo“, rekao je austrijski imunolog za DW.

„Zbog toga imune ćelije CD4 i CD8 razvijaju pamćenje, a CD8 T-ćelije ostaju snažno aktivirane. To pokazuje da se imuni sistem još uvek intenzivno nosi s bolešću i nakon više nedelja posle prve infekcije“, objašnjava Pikl.

To bi mogao da bude razlog zašto mnogi pacijenti nakon infekcije kovidom 19 duže osećaju slabost. Istovremeno, regulatorne T-ćelije bile su značajno smanjene – to je, kako kaže Pikl, opasna mešavina koja bi mogla da dovede i do autoimunog oboljenja.

-pročitajte još: Vakcina protiv korone: dokle se stiglo?

Pored toga, u krvi rekonvalescenata moglo se dokazati i povećavanje imunih ćelija koje proizvode antitela. Što je kod blažeg oblika bolesti bila veća temperatura obolelog, to je bio i izraženiji imunitet na virus.

Infografik Abwehrsystem des Menschen EN

„Naša saznanja doprinose boljem razumevanju bolesti i pomažu nam u razvoju mogućih vakcina, s obzirom na to da sada možemo da se oslonimo na obećavajuće biomarkere i možemo da sprovedemo još bolji nadzor“, naglašavaju naučnici koji potpisuju objavljeni članak. „Sada znamo da su B i T-limfociti važni parametri kada procenjujemo vakcinu“, kaže Pikl.

Studija je pre svega pokazala da se imunitet kod čoveka „udvostručuje“ u odbrani od bolesti uz pomoć imunih ćelija i antitela – poput odbrane fudbalskog tima. Imune ćelije tako mogu da „zapamte“ određene „poteze“ virusa i da reaguju na njih.

Sada je zadatak primeniti ta saznanja, koja bi mogli da igraju važnu ulogu u lečenju pacijenata i razvoju efikasne vakcine.

Pogledajte video 01:58

Generalna proba vakcinacije protiv korone

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama