„Sećamo li se kada smo to bili mi?“ | Mozaik | DW | 17.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izložba

„Sećamo li se kada smo to bili mi?“

Da li današnje izbeglice na Balkanu nailaze na istu otuđenost sa kojom su se tokom izbeglištva suočavali građani bivše Jugoslavije? To pitanje postavljaju autori izložbe fotografija „On the move“ u Beogradu.

Igor Čoko: Štekovi

Igor Čoko: "Štekovi"

Fotografije Damira Šagolja, Igora Čoke, Gorana  Boričića i Sandre Vitaljić čine izložbu koja je otvorena u galeriji Endžio HAB u Beogradu i traje do 22. maja. Prva tri dela čine fotografije Igora Čoke, majstora ulične fotografije iz Beograda i Knina, Damira Šagolja, bosanskohercegovačkog fotografa i dobitnika Pulicerove nagrade za fotografiju i Gorana Boričiča iz Crne Gore.

Nastale su u zemljama u kojima ovi fotografi žive, a njihova glavna tema su problemi sa kojima se danas u BiH, Srbiji i Crnoj Gori suočavaju izbeglice, migranti i Romi .

Četvrti deo izložbe gotovo da je iznenađenje – fotografije Sandre Vitaljić, napravljene u Švedskoj, na prvi pogled tematski se ne uklapaju u Čokine, Boričićeve i Šagoljove fotografije, ali zapravo ih upotpunjuju, jer se iz druge perspektive bave istim pitanjima.   

Hiljade migranata pati

„Negdje u Bosni, u sred ničega, daleko do mjesta gdje bi željeli biti, hiljade migranata pati“, napisao je Damir Šagolj u katalagu za izložbu „On the move“ .Tu rečenicu ilustrovao je sa nekoliko fotografija, među kojima je i ona na kojoj se vidi jedan migrant kako se napolju na ledini, prekrivenoj snegom, kupa vodom sa česme, pored koje stoji natpis: „Voda nije za piće“.

Šagolj je zabeležio i kako je neko od migranata, opet „u sred ničega“, napravio sneška, i kako izgledaju napuštene socijalističke građevine, razvaline u kojima migranti nalaze utočište.

Na Šagoljeve fotografije direktno se nadovezuju ostvarenja Igora Čoke. Ovaj fotograf, koji je rođen u Kninu, a živi i radi u Beogradu, još od 2015. godine, kada su prve izbeglice i migranti došli u Srbiju, fotografijama ne prestaje da skreće pažnju na uslove u kojima oni žive.

Kao i Šagolj, Čoko gledaoca direktno suočava sa životom onih koji na ulici spavaju u vrećama za spavanje, u šatorima ili u kavezu delimično prekrivenim kartonom.

Fotografijama na izložbi „On the move“, objašnjava Čoko, „ispraćam ili dočekujem one koje Damir dokumentuje na krajnjoj tački njihovog egzila, džepu Cazinske krajine u zapadnoj Bosni gdje je najuže grlo za ulaz u Evropsku uniju i mjestu gdje se odvija istinska tragedija u životu i tretmanu tih ljudi, gdje je tortura graničnih vlasti neviđeno agresivna, gdje se lako gube životi, gdje upornost pada na testu jer i očaj ima svoje granice i onda se poraženi u toj Games, igri na život i smrt, vraćaju u Beograd da se presaberu i nastave put dalje“.

Damir Šagolj: Kad smo to bili mi

Damir Šagolj: "Kad smo to bili mi"

Migranti i Beograd na vodi

Izgradnja Beograda na vodi takođe je tema kojom se Čoko neumorno bavi, a njegove fotografije, koje često prikazuju kontrast između onoga što žive izbeglice u Srbiji i izgradnje Beograda na vodi, mogu se doživeti i kao paradigmatične za ovaj trenutak u Srbiji.

„Ta lokacija Beograda na vodi pokazala se kao idealna zbog blizine autobuske i željezničke stanice, jer migranti i izbjeglice nisu imali namjeru da se zadržavaju u Beogradu, pa je park pored Ekonomskog fakulteta i park pored bivšeg dolaznog perona idealno poslužio kao jedan ogromni štek za dalji put. A rijeka je tu da se okupaju, umiju, srede, higijenskih potreba radi“, kaže Čoko za DW.

On navodi da je u oktobru 2016. godine, „u napuštenim hangarima iza autobuske stanice, a opet parcelom Beograda na vodi“, naišao na preko hiljadu „skrivenih“ migranata, uglavnom Avganistanaca.

„Oni su prethodno imali svoj marš na granicu sa Mađarskom odakle su brutalno vraćeni nazad u Beograd. Rušenjem tih baraka u proljeće 2017. bez prethodne najave, nije završena migrantska agonija na tom simboličkom prostoru. Ona traje i danas, kroz boravak pojedinaca ili manjih grupa u improvizovanim štekovima diljem beogradskog priobalja, pacovskim rupama doslovno“, kaže fotograf.

Njihov boravak u Beogradu, objašnjava Igor Čoko, ima za svoje ishodište Beograd na vodi. „Zbog blizine rijeke, zbog navedenih parkova, nekako se sva priča sliva na istu lokaciju ili neposrednu blizinu iste. Ima taj paradoks u kojem se neko igra sa njima kao muslimanima bez igdje ičega u pozadini ekstra luksuznog naselja koje, bar prema priči nosi tu simboliku investicije kapitala iz muslimanskih zemalja. I onda vidite te beskućnike kako klanjaju doslovno u đubretu iza kojih šljašte nekretnine sa prefiksom ekskluzivnog. Mislim da oni nemaju međusobnu vezu, ne direktnu, već je u pitanju taj pomenuti paradoks“, dodaje Čoko.

Goran Boričić: Priče sa margine

Goran Boričić: "Priče sa margine"

Hodanje po šinama

Fotografije Gorana Boričića posvećene su Romima i gledaoca suočavaju sa mestima i uslovima u kojima oni žive. Među njima gotovo da je simbolična ona kojom je zabeležio trenutak u kojem jedan čovek hoda po šinama.

Fotografija na kojoj se vidi poljubac dva momka, ne može da ne podseti na homofobične tendencije u regionu. Fotografija, ipak, nadilazi tu temu i može se doživeti kao nada da su ljubav i bliskost moguće i onda kada se čini da uslovi to ne dozvoljavaju.

Tako Boričićeve fotografije vidi Nataša Govedarica, direktorka foruma ZFD iz Beograda, u čijoj je organizaciji (zajedno sa Centrom za građansko obrazovanje, Inicijativom mladih za ljudska prava iz Zagreba i fondacijom „Hajnrih Bel“) realizovana izložba “On the move”.

Četvrti deo izložbe čine fotografije Sandre Vitaljić nastale u Švedskoj. Da li je gotovo idilična atmosfera na njenim fotografijama dostupna svima koji u Švedsku dođu? To pitanje otvara fotografija toplih boja na kojoj se vidi kako ljudi sede u restoranu osvetljenom svećama, ali koja je snimljena spolja, tako da rešetke  prozora odvajaju posmatrača od onih koji sede u prijatnom ambijentu restorana.

„Sandrin rad kao takav, iako naizgled nespojiv, savršeno se uklapa u koncept izložbe jer predstavlja zamišljeni Eldorado i život kojem ovi nesretnici streme i koji neće dočekati jer prolaz ispod duge koja ima jaku simboliku na Sandrinoj fotografiji, ne postoji. Niti je život u tom egzilu idealan kako ga oni zamišljaju“, kaže Čoko.

Sandra Vitaljić: Unfamiliar

Sandra Vitaljić: "Unfamiliar"

Da li se sećamo?

Iako je tokom ratova devedesetih godina iz Jugoslavije izbeglo ili migriralo oko četiri i po miliona ljudi, empatije za one koji se danas nalaze u istoj situaciji, ipak na ovim prostorima nema dovoljno.

Na to, između ostalog, ukazuju fotografije Damira Šagolja koji skreće pažnju da su priče o kršenjima ljudskih prava i međunarodnih zakona u kontekstu izbeglica i migranata ispričane mnogo puta. „Svi je znamo, a ništa se ne mijenja. Granice ostaju zatvorene, duše pred njima izgubljene, sve očajnije...“

Zato, u tekstu za katalog postavlja pitanje, koje se može percipirati kao eho izložbe „On the move“: „Šta ćemo učiniti? Sećamo li se kada smo to bili mi?“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.