Sateliti zaviruju pod Zemljinu koru

Magnetsko polje ne može da se vidi, čuje ili oseti. Uprkos tome, veoma je važno. „Bez tog polja nas ne bi bilo jer bismo bili potpuno izloženi kosmičkim zračenjima“, priča Albert Caglauer, šef projekta firme Astrium iz Fridrihshafena. Magnetsko polje poput nevidljivog štita odbija energetske čestice koje iz svemira i sa Sunca idu ka Zemlji. Bez tog polja, naša planeta davno bi izgubila atmosferu i život na površini ne bi bio moguć. Zato Evropska svemirska agencija sada želi da podrobnije ispita magnetsko polje. U petak je lansirana misija Svarm (roj, jato), sastavljena od tri satelita.

Iz daljine se bolje vidi

Ova tri satelita ponašaće se upravo kao pčele u roju – kružiće oko Zemlje različitim putanjama i prikupljati podatke o magnetskom polju. „Magnetna merenja u svemiru daju nam podatke o procesima u Zemljinom jezgru, njegovom omotaču i kori“, priča Nils Olsen koji učestvuje u misiji iz Kosmičkog centra u Kopenhagenu. Deluje neverovatno – trio satelita radi na visinama od 460 do 530 kilometara, ali može da zaviri bukvalno ispod kože naše planete.

Magnetsko polje nastaje kroz pokretanje tečnog materijala u unutrašnjosti Zemlje. Kako pokazuju merenja na površini, snaga ovog polja je u poslednjih 150 godina oslabila. Uz to, nauci je već poznato da magnetni polovi nisu fiksirani i da se na svakih pola miliona godina polaritet potpuno okreće. Možda je taj fenomen upravo na pomolu. Misija Svarm treba da ispita celu stvar još podrobnije – doneće rezultate magnetnih merenja sa različitih predela planete i izmeriti kako okeanske struje menjaju magnetsko polje.

Jedna od najvećih misterija polja jeste „samoodbrana“ Zemlje od čestica koje stižu sa Sunca. Ova zvezda neprekidno šalje ka zemlji kišu čestica, ali one opasne ne mogu da prođu magnetsko polje Zemlje. Njih u atmosferi možemo videti samo u blizini polova planete – to je ona čudesna polarna svetlost.

Vitki i osetljivi

Tri satelita uopšte nisu luksuz – jedan, naime, nikako ne bi bio dovoljan. Jer da bi se pratile promene magnetskog polja potrebno je meriti istovremeno na različitim mestima. „Neverovatno je šta će nas o Zemlji i Suncu naučiti ovi mali sateliti“, uzbuđen je Olsen. Tri satelita potpuno su jednaka, težine svega oko 500 kilograma, dužine devet metara. Zbog aerodinamike, sateliti imaju duguljasti oblik.

Osetljivi merni uređaji nalaze se na vrhu robotske ruke, koja se otvara tek u svemiru. Veliki izazov bila je sama konstrukcija – korišćeni materijali nikako ne smeju ometati merne instrumente. Zato su veliki delovi satelita napravljeni od karbonskih vlakana. Sateliti su stajali 90 miliona evra.

Trio Svarm lansiran je u petak sa ruskog kosmodroma Plescek, 600 kilometara severno od Moskve. U kosmos ih je odnela raketa SS-19, prvobitno planirana kao atomsko oružje. Atmosfersko trenje prouzrokovaće vremenom spuštanje satelita. Naučnici računaju da će nakon četiri godine sateliti kružiti na svega 300 kilometara od Zemlje, gde će još bolje moći da izmere kakvoću magnetskog polja. Zatim će stupiti u atmosferu i potpuno sagoreti.

Brojke umesto slikovnica

Istraživači se nadaju da će nakon misija poput ove uskoro moći da prave precizne vremenske prognoze za deo svemira koji nas okružuje. Sunčane oluje ne predstavljaju opasnost za ljude na Zemlji, ali bi bilo dobro predvideti ih – jer uništavaju satelite i uzrokuju smetnje u GPS signalu ili energetskoj mreži.

Svarm je četvrta misija u programu „Istraživači Zemlje“ koji sprovodi Evropska svemirska agencija. Cilj je do sada najpreciznije istraživanje fenomena na Zemlji. Za sada su u misiji sateliti Kriosat, Goce i Smos, koji istražuju ledene oblasti Zemlje, gravitaciono polje, vlažnost zemljišta i salinitet mora. U istraživanju ljudske planete su Evropljani daleko ispred Vašingtona, Moskve ili Pekinga.

I dok mnogi sateliti dopremaju impresivne fotografije, Svarm neće toliko oduševiti široku javnost. Biće možda i pomalo dosadno izveštavati o njemu. Tri satelita će u evropske centre slati samo nepregledne kolone brojeva. Slika nema jer nema ni kamera, priča Albert Caglauer. „Ovim merenjima teško da ćemo biti interesantni ikome osim stručnjacima. Ali magnetsko polje je neobično važno za naš život!“

Autori: Dirk Lorencen / Nemanja Rujević

Odg. urednica: Dijana Roščić