Satelit „Kriosat 2“ kreće na put!

Kojom brzinom se zaista topi led na Zemljinim polovima? Naučnici u celom svetu očekuju podatke koji će uskoro stići iz svemira, sa visine od 720 kilometara. Danas posle podne (08.04.) sa kosmodroma Bajkonur biće lansiran evropski istraživački satelit Kriosat 2 kako bi tokom sledeće tri godine u santimetar precizno merio debljinu ledenog sloja na moru i kopnu.

„Ako sve bude prema planu, za šest meseci imaćemo prve rezultate koje će naučnici moći da koriste“, kaže Folker Libig, direktor Programa osmatranja zemlje u Evropskoj svemirskoj organizaciji Esa.

Istina, ti podaci odavno je trebalo da budu na raspolaganju, jer je još pre pet godina Esa lansirala istraživački satelit kako bi utvrdila debljinu leda. Nažalost, Kriosat 1 srušio se 8. oktobra 2005. neposredno nakon lansiranja zbog greške u programu ruske rakete Rokot i putovanje završio u Severnom polarnom moru. Šteta je bila sto miliona evra, a kao i u slučaju mnogih drugih naučnih misija satelit nije bio osiguran. Ovog puta sve bi trebalo da bude u redu i Libig optimistički kaže: „Imam poverenje u raketu i kolege“.

Ubrzano topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku

Podaci koji se očekuju veoma su značajni za istraživanje klime. Promene u debljini ledenog sloja na Grenlandu i Antarktiku imaju ogroman uticaj na klimu. „Za prognoze o promeni klime važna je ne samo rasprostranjenost, nego i ukupna količina leda“, kaže naučnik Hajnc Miler koji je učestvovao u projektovanju Kriosata. Miler dodaje da još nema pouzdanih podataka o tome da li se količina leda povećava ili smanjuje.

Kriosat 2 napravljen je u Fridrihshafenu u Nemačkoj i trebalo je da bude lansiran prošle godine. Međutim, zbog gužve u Bajkonuru morao je da čeka na red za lansiranje, a onda su se, povrh svega, pojavili tehnički problemi. Ceo projekat košta 140 miliona evra.

Najvažniji instrument na satelitu je radar Siral koji precizno meri debljinu leda bez obzira na vremenske uslove i svetlost. Greška u merenju iznosi samo tri santimetra.

Prema najnovijim proračunima naučnika led se ubrzano topi i brodovi bi već za nekoliko decenija mogli leti da plove arktičkim morem. Prema kompjuterskim modelima do 2080 doći će do drastičnog topljenja leda u području Severnog pola, a Kriosat 2 bi sada trebalo da potvrdi ili opovrgne tačnost tih prognoza.

dpa/nb/sbl