Sarajevska misa za Blajburg | Politika | DW | 13.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Sarajevska misa za Blajburg

Ne osporava se pravo Katoličke crkve da moli za duše umrlih, ali misa za „blajburške žrtve“ u Sarajevu vređa žrtve fašističkih zločina. A onda su negativne reakcije očekivane, tvrde kritičari iz BiH.

Bosanski franjevac Marko Oršolić smatra da će najavljena misa za žrtve Bleiburga, rata i posleratnog perioda naškoditi ugledu i Katoličke crkve, i kardinala Vinka Puljića. Zato veruje da takvu misu „nipošto“ nije trebalo organizovati u vreme kada se slavi Dan pobede nad fašizmom. „Misa za mrtve se može održati, što se i radi za Dan mrtvih. Čemu sada to odvajanje? Na kraju će ispasti da se ne slavi misa zahvalnica za Dan pobede, ali se zato slavi misa za pobeđene. Prirodno je da će antifašisti to da shvate kao svrstavanje na poraženu stranu“, kaže fra Marko za DW.

Šesnaestog maja u Blajburgu, Zagrebu i Sarajevu trebalo bi da budu održane komemoracije za žrtve „Blajburške tragedije“ i „Hrvatskog križnog puta“. Organizator je „Počasni blajburški vod“, a pokrovitelj Hrvatski sabor. U Blajburgu i na zagrebačkom groblju Mirogoju biće položeni venci i organizovane molitve, dok bi centralna manifestacija, misa za blajburške žrtve, trebalo da bude održana u sarajevskoj Katedrali Srca Isusova. Sve manifestacije biće organizovane bez političkih govora. „Biće to komemoracija za žrtve“, kaže predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković.

-pročitajte još: Reportaža iz Blajburga, maj 2019 - „Pa ovako nije bilo ni u Jugoslaviji“

Kardinal Vinko Puljić: Prema svim nevinim žrtvama, pa tako i onima iz hrvatskog naroda, treba se odnositi s jednakim pijetetom

Kardinal Vinko Puljić: Prema svim nevinim žrtvama, pa tako i onima iz hrvatskog naroda, treba se odnositi s jednakim pijetetom

Jakob Finci: Misa za one koji su krivi za žrtve u Drugom svetskom ratu

Usledile su burne reakcije, posebno u Sarajevu gde su fašisti, među kojima i ustaše „Nezavisne Države Hrvatske“ (NDH), tokom Drugog svetskog rata ubili više od 10.000 ljudi. Za razliku od Islamske zajednice (IZ) u Hrvatskoj, čiji će imam Mersad ef. Kreštić na Mirogoju proučiti dovu za muslimanske žrtve Blajburga, IZ Bosne i Hercegovine ne želi da uzme nikakvo učešće u toj manifestaciji.

Predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci kaže da je neprimereno što će u vreme obeležavanja Dana pobede, Sarajevo imati misu za one koji su „dobrim delom krivi“ za veliki broj žrtava u Drugom svetskom ratu. „Misa za blajburške žrtve zabranjena je u Austriji, a ni u Hrvatskoj nema baš dobru prođu, jer aktuelni predsednik Zoran Milanović na to ne gleda sa odobravanjem“, kaže Jakob Finci za DW.

„Začudila me spremnost Vinka Puljića, našeg prvog i, bojim se, poslednjeg kardinala kojeg će Bosna imati, da upravo on pred kraj karijere u Sarajevu služi misu za žrtve Blajburga. On je to već uradio u Blajburgu, ali Sarajevo je nešto drugo. Sarajevo je u Drugom svetskom ratu izgubilo preko 10.000 ljudi, a ubili su ih upravo ovi koji su stradali u Blajburgu. Veliki broj sarajevskih žrtava bili su Jevreji. Blajburške ’žrtve’ ubile su i mnogo Srba, Bošnjaka i Hrvata. Nakon takvog stradanja, Sarajevo nije zaslužilo da bude domaćin ovoj misi. Ovo je i predizborna misa, što nije trebalo kardinalu Puljiću i Katoličkoj crkvi, jer je broj glasova koje će njihove stranke dobiti zagarantovan sa ili bez mise za blajburške zločince“, kaže Finci.

Iz Mitropolije dabrobosanske poručeno je da se „dovođenjem Blajburga“ u Sarajevo zatvaraju vrata saradnje i svih odnosa te mitropolije s Nadbiskupijom vrhbosanskom i lično mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma s kardinalom Vinkom Puljićem. „Zar ja da oplakujem žrtve Jure Francetića, a kardinal dovodi Blajburg u Sarajevo? E, pa to ne ide zajedno! Nema više ni molitve za jedinstvo hrišćana, niti bilo kakvih drugih odnosa“, poručio je mitropolit Hrizostom.

Mitropolit Hrizostom: Zar ja da oplakujem žrtve Jure Francetića?

Mitropolit Hrizostom: Zar ja da oplakujem žrtve Jure Francetića?

Misa za blajburške žrtve je logičan sled događaja?

Gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka prvo je izjavio da i žrtve komunističkog režima „imaju pravo na dostojanstven način da obeležavaju stratišta i čuvaju sećanja“, ali se, nakon burnih reakcija, ispravio govoreći da najavljena misa „vređa uspomenu na žrtve fašizma iz Drugog svetskog rata“. Dogradonačelnik Sarajeva Milan Trivić razgovarao je s kardinalom Vinkom Puljićem, prenoseći mu da je najavljena misa „veoma uznemirila“ građane Sarajeva i obećao da će gradske vlasti pomoći pri spuštanju tenzija kako bi se sprečile neželjene posledice.

Razočaran reakcijama, kardinal Puljić izjavio je da se Katolička Crkva „nikada nije stavljala na stranu nijedne vlasti, a kamoli onih koje su bile uzrok tolikih nemilih stradanja“. Dodao je da se nijedan zločin ne može braniti, niti pravdati, ali da se „prema svim nevinim žrtvama, pa tako i onima iz hrvatskog naroda, treba odnositi s jednakim pijetetom“.

Osude stižu i iz udruženja koja neguju tradicije Narodno-oslobodilačke borbe, a najavljeni su i protesti na koje pozivaju političke stranke. Za sarajevskog novinara i književnog kritičara Đorđa Krajišnika najavljena misa je nastavak „minimalizacije antifašističkog nasleđa“ i „rehabilitacije fašističke ideologije“. „Onog trenutka kada su u Sarajevu istovremeno postale moguće ulice Vladimira Perića Valtera i Mustafe Busuladžića, bilo je jasno da više ništa u ovom gradu nije kako bi trebalo da bude. Tačnije, otvorio se put koji nas je doveo do mise za Blajburg. Verujem u slobodarski duh ovog grada, i da on ima dovoljno zdravih snaga koje će dići svoj glas protiv ovog čina, ali upozoravam da sa fašizmom ne smemo da budemo selektivni, svaki njegov oblik zaslužuje jednako snažnu reakciju“, kaže Krajišnik za DW.

Ivo Tomašević: Crkva ne sudi, nego moli za pokojne

Pišući na Fajesbuku o spornoj misi, psiholog Ibrahim Prohić je, između ostalog, upozorio da bi ona mogla dodatno da pojača „emocionalnu i socijalnu distancu među društvenim grupama u BiH različitog etničkog i verskog predznaka, odnosno ideološkog i političkog opredeljenja“. „Da li saosećanje prema jednima sme da ide preko sentimenta drugih? Da li se misom u Sarajevu, za one koji su zločinom stradali u Blajburgu zanemaruje, pa i povređuju sentimenti rodbine žrtava ustaškog režima“, pita Prohić. Sudeći po reakcijama, povređenih osećanja ne nedostaje, a političke konotacije su neizbežne. Stranke s hrvatskim predznakom reakcije doživljavaju kao „neprimerene, zlonamerne i gnusne napade na kardinala Vinka Puljića“ i „još jedan u nizu sistemskih napada na Katoličku Crkvu i Hrvate u BiH“.

Nakon što su se osudama najavljene mise pridružili i pojedini državni zvaničnici, iz Katoličke crkve objasnili su da „crkva nije ona koja sudi, nego ona koja moli za pokojne“. „Mi znamo da su u Blajburgu bile hiljade civila, dakle potpuno nedužnih ljudi koji su, nažalost, ubijeni bez suđenja i oni imaju pravo da se za njih moli. U tom duhu treba gledati i ovu molitvu koju će predvoditi kardinal Vinko Puljić. Za ljude iz sveta politike nije da određuju crkvi kada i za koga može da moli“, rekao je za BH radio 1 generalni sekretar Biskupske konferencije BiH Ivo Tomašević.

Blajburg, maj 2018.

Blajburg, maj 2018.

Rasprave o Blajburgu

U naučnim krugovima i danas se vode rasprave o događajima u Blajburgu i Sloveniji iz maja 1945. godine. U Hrvatskoj i delu BiH, ti događaji se najčešće nazivaju „Blajburška tragedija“ i „Križni put hrvatskog naroda“. O tome je u intervjuu za DW govorio i istoričar Štefan Ditrih, naglašavajući kako je Križni put samo Isusov i da je „blasfemično“ tako opisivati stradanje pripadnika Vermahta, SS-a, ustaša i četnika

Maja 1945. godine, u Blajburgu su se, prema Ditrihovim rečima, našli pripadnici hrvatskih ustaša i domobrana, nemačke regularne vojske i SS-ovci, ali i Kozaci, te srpski i crnogorski četnici. On ne osporava da je bilo masakra, prekih sudova i smaknuća, ali ističe da je „sporno govoriti o planskim masakrima“.

Ditrih govori i o žrtvama, pozivajući se na hrvatskog demografa Vladimira Žerjavića: „Žerjavić je utvrdio brojke od 45.000 Hrvata, 4.000 muslimana, 8.000 do 10.000 Slovenaca i 2.000 srpskih i crnogorskih četnika. To su, po meni, realne brojke. Većina hrvatskih žrtava bili su pripadnici ustaša i domobrana. Mnogi od njih su učestvovali u ratnim zločinima“, kazao je Ditrih.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama