Saradnja sa preprekama | Evropa | DW | 22.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Saradnja sa preprekama

Globalni terorizam zahteva globalni odgovor – a za uspeh u borbi protiv terorizma pre svega su potrebne informacije. Međutim, brojna tehnička i pravna pitanja sprečavaju razmenu podataka unutar Evropske unije.

Terorizam je transnacionalni problem u globalizovanom svetu. To naročito važi za tzv. „Islamsku državu“, za islamistički teror sveukupno, ali i za druge forme terorizma – od desničarskog, do levičarskog. Odgovori nacionalnih država na tu pretnju su nedovoljni. Potrebna je saradnja na međunarodnom nivou, pre svega unutar Evrope – i pre svega u razmeni podataka. Ali: „U Evropi postoji previše sistema koji funkcionišu jedan pored drugog i nisu kompatibilni“, objašnjava predsednik nemačkog Saveznog ureda za borbu protiv kriminala (BKA) Holger Minh. Recimo, u najvažnijoj bazi podataka za policiju, Šengenskom informacionom sistemu, biometrijski podaci nisu dostupni. „Tamo ne mogu da se traže otisci prstiju“, objašnjava Minh.

Mihael Bel iz Saveza nemačkih službenika za borbu protiv kriminala, kaže da ne postoji standard kada je reč o razmeni podataka. On ipak dodaje da se u Evropi radi na poboljšanju sadašnjeg stanja. To je i iz ugla nemačkog Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova hitno potrebno.

Na zasedanju Saveznog ureda za borbu protiv kriminala održanom sredinom novembra, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je podsetio na atentatora iz azilantskog doma u nemačkom Reklinghauzenu koji je početkom januara 2016. godine u Parizu napao policajca sekirom nakon čega je bio ubijen. Taj napadač bio je registrovan u celoj Evropi pod najmanje sedam različitih identiteta. Njegovi otisci prstiju uzimani su više puta, a da pri tom nije otkrivena prevara. Sistem za registraciju izbeglica „Eurodak“ pokazuje doduše da su isti otisci prstiju uzeti već jednom u nekoj drugoj zemlji EU, kaže De Mezijer, ali objašnjava: „Međutim, ne pokazuju se pod kojim imenom su otisci prstiju sačuvani. ’Eurodak’ ne obuhvata te informacije.“

Fingerabdrucklesegerät Deutschland und USA vereinbaren ein Abkommen zur Terrorbekämpfung

Baza podataka nije jedinstvena čak ni kada je reč o otiscima prstiju

Evropski sistem osnovnih podataka

Zbog toga se De Mezijer snažno zalaže za uspostavljanje evropskog sistema osnovnih podataka. Umesto da se otisci prstiju i lični podaci u sistemima kao što je „Eurodak“, čuvaju odvojeno, oni bi ubuduće trebalo da budu na jednom mestu – odnosno, različite baze podataka trebalo bi da budu dostupne preko zajedničkog odeljenja. Taj predlog Evropska komisija trenutno razmatra sa državama-članicama i zbog toga bi bi njegova primena mogla još da potraje.

Ipak, 2017. godine bi trebalo da bude moguće da se iz Šengenskog informacionog sistema podaci automatski pozivaju. Sistem sadrži oko 50 miliona informatičkih zapisa: tamo se čuvaju podaci o nestalim osobama,osobama za kojima je raspisana poternica, ali i informacije o ukradenim automobilima, ličnim dokumentima i oružju. Međutim, i sa biometrijskim podacima postoji dodatni problem. Bibi van Vinkel iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizam (ICCT) u Hagu, to opisuje kratko i jednostavno: „Ne dele sve zemlje podatke u podjednakoj meri“. Ekspertkinja za bezbednosti Van Vinkel podseća pritom da je početkom 2016. godine počeo sa radom Evropski centar za borbu protiv terorizma (ECTC) pri Europolu. Do sada je, međutim, samo mali broj zemalja poslao svoje službenike u taj centar. Pri tom je trebalo uraditi sve da se olakša saradnja kada je reč o razmeni podataka. „Ako sada neke policije mnogo doprinose centru, ali istovremeno uvidom u podatke ustanove da, osim njihovih sopstvenih informacija u sistemu nema više nijednih, onda to nije nikakav podsticaj da se tamo i dalje angažuju“, kritikuje Vinkel.

Flughafen Köln/Bonn Probe eines neues Systems bei Flughafen-Sicherheitskontrollen

Kontrola na aerodromu Keln/Bon

Paket mera

Izgradnja Evropskog centra za borbu protiv terorizma sa skoro 50 zaposlenih u Hagu, spada u čitav paket mera kojima je Evropska unija reagovala na terorističke napade u Parizu, Briselu, Nici i Nemačkoj. Tu spada i čuvanje podataka o letovima: kada je reč o letovima van granica Evropske unije, avio-kompanije moraju da predaju podatke o putnicima nadležnim nacionalnim vlastima. Nakon usvajanja smernica, zemlje-članice EU imaju dve godine vremena da ih sprovedu. Od sredine septembra, Evropska unija ima čak i specijalnog poverenika za „bezbednosnu uniju“ – Džulijana Kinga. Taj Britanac ima zadatak da jača zajedničku borbu protiv terorizma. Ipak, nezavisno od njegove namere da spoljne granice EU bolje štiti od terorista koji ulaze u Uniju, do sada se od Kinga nije moglo mnogo toga čuti.

Kolikogod da su teroristički napadi poslednjih godina pokazali neophodnost jače saradnje, toliko su i dalje velike prepreke na tom putu. Pored tehničkih pitanja, poput pitanja kako objediniti različite baze podataka s njihovim različitim sistemima, postoje i pravna pitanja: nadležnost policijskih vlasti, carinskih vlasti i tajnih službi u Evropi regulisane su veoma različito – a tako i vrste informacija koje one skupljaju. Sve to vodi ka situaciji koju ekspert za pitanje terorizma Peter Nojman već dugo kritikuje: za sada i dalje ne postoje jedinstveni fajlovi dostupni svim evropskim zemljama, a u kojima su sačuvani podaci o svima koji se bore u inostranstvu i svima osumnjičenim za terorizam.

DW.COM