Saradnja na Drini (ili nešto više?) | Politika | DW | 03.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Saradnja na Drini (ili nešto više?)

Vlade Srbije i RS dogovorile su, pored ostalog, saradnju na projektu „Podrinje“ o čemu je potpisan i Protokol. Cilj projekta jeste zajedničko povezivanje opština sa jedne i druge strane Drine. Interesi su daleko veći.

Projekat „Podrinje“ predstavlja, u stvari, povezivanje 25 opština na kojem živi milion i 300.000 stanovnika, u model po kojem bi bio olakšan život stanovnicima s obe strane Drine. To se prvenstveno odnosi na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, ali i proširenje putne infrastrukture. Verica Kalanović, ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Srbije, kaže da taj projekat nije ništa novo jer je u okviru specijalnih i paralelnih veza RS i Srbije, a ljudi koji žive na tim pograničnim prostorima izjasnili su se, kako kaže, šta bi za njih u praktičnom smislu značili ti odnosi.

Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Srbije Verica Kalanović i ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS Željka Cvijanović

Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Srbije Verica Kalanović i ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS Željka Cvijanović

„Na primer, ljudi u Skelanu kažu da mi to vidimo tako da ne moramo da idemo u bolnicu u Zvornik. Ako Banjaluka i Beograd imaju specijalne odnose, dajte nama iz Skelana da se lečimo u Bajinoj Bašti tako što ćemo da pređemo most, a ne da idemo 100 kilometara u Zvornik. To su dve republike koje su prosto usmerene jedna ka drugoj i opštine u jednom dugačkom delu toka Drine koje su usmerene na međuvekovnu saradnju“, kaže Kalanović.

Ne očekuju se pritisci

U pitanju su i projekti koji imaju komunikacioni karakter što podrazumeva izgradnju mostova ili alternativnog saobraćaja. Ipak, postavlja se pitanje ko je nadležan za taj vid saradnje, da li država u čijoj su ingerenciji granice ili entiteti mogu na taj način da sarađuju sa susednim državama.

Željka Cvijanović, ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske u tom smislu ne očekuje nikakve pritiske kada je reč o realizaciji tih projekata: „Naprotiv, očekujem da se partneri iz regiona, bilo da se radi o drugom entitetu ili zemljama regiona, okrenu prema tom projektu i shvate koliko bi on mogao da bude važan za lokalne zajednice i za nešto što se zove regionalna saradnja, što je danas moderan trend i evropska kategorija“.

Sastanak Vlada u Banjaluci

Sastanak Vlada u Banjaluci

Sa aspekta zakona, ništa u tom slučaju nije sporno, kaže politički analitičar i pravnik iz Tuzle Ibrahim Prohić, jer je tačno da i Evropa ima slične projekte prema kojima se podstiče regionalna saradnja. Iako je, kako kaže Prohić, Dejtonski sporazum predvideo specijalne i paralelne veze, u konkretnom slučaju to može biti opasno jer je upitna namera tih projekata: „Namere Srbije i Republike Srpske su, da budem blag, vrlo problematične, a ima argumenata da se to tvrdi. Ovo što oni rade na tragu je Miloševićeve politike i njegovih ciljeva. Beograd se nikada nije odrekao tih ciljeva. Dakle Bosna i Hercegovina ima razloga da zazire od svakog poteza Srbije koji ona vuče u saradnji sa RS“, tvrdi Prohić.

On ne spori da takvi projekti mogu da budu dobri, šta više oni bi mogli da olakšaju život mnogim građanima BiH: „I dobro bi bilo kada bismo to primenili unutar BiH, pa da se ljudi iz Istočnog Sarajeva leče u Sarajevu, a ne u Banjaluci. Ali ako imate nameru da to bude predtekst za destrukciju BiH, onda je to nešto sasvim drugo. A ima dovoljno razloga da se sumnja da namere nisu čiste i poštene“, kaže Prohić.

Pored tog projekta, planirana je i realizacija korišćenja hidropotencijala Srednja Drina, koji zajednički sprovode Srbija i Italija. Stručnjaci tvrde da se, kao i u slučaju projekta Gornja Drina, radi o uplitanju u nadležnosti države jer je ona jedina ovlašćena za potpisivanje međunarodnih ugovora.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković