Samouvereni ekstremisti uoči izbora

Početkom godine hiljade Bugara nekoliko sedmica protestovalo je na ulicama. Demonstranti, koji nisu pripadali nekoj određenoj partiji, protestovali su protiv uticaja finansijske krize, rastućih cena struje i nezaposlenosti. U više velikih gradova aktivisti su mahali nacionalnom zastavom i pevali borbene pesme iz 19. veka, iz vremena tzv. „oslobođenja od turskog jarma“ (500 godina osmanske vladavine). Dvoje ljudi se zapalilo.

Vlada premijera Bojka Borisova, 20. februara je podnela ostavku i najavila nove izbore za 12. maj 2013. Ipak nacionalističko raspoloženje se nadalje oseća i utiče na izbornu borbu.

Strana vladavina

Danas demonstranti pri tom ne misle toliko na Osmanlije, već pre svega na drugu „stranu vladavinu“ – vladavinu međunarodnih distributera struje i lanaca super-marketa, koje mnogi Bugari smatraju odgovornim za visoke troškove života.

Za kulturologa Aleksandra Kjoseva protesti su nedvosmisleno doveli do eskalacije neprijateljstva prema strancima. „Takvi ustanci iz očaja uvek pokušavaju da pronađu krivce među 'strancima'. Na meti ekstremista nisu samo inostrani investitori, već i Turci i Romi, a to, zahvaljujući prisustvu fudbalskih huligana i kriminalaca, postaje sve opasnije.“

Nove slike neprijatelja

„Turci“ – time se misli na muslimansku manjinu u Bugarskoj koja govori turski koja čini osam odsto stanovništva te zemlje. Procenjuje se da je isto toliko velika i romska zajednica. Među članovima populističkih partija, kao što je recimo Nacionalni savez „Ataka“ koji ima poslanike i u bugarskom i u Evropskom parlamentu, na te dve nacionalne zajednice gleda se kao na „neprijatelje“. Godinama je „Ataka“ osvajala glasove protestima protiv novih džamija, protiv nastave na turskom ili tvrdnjama da Romi žive na račun 'pravih Bugara', time što iskorišćavaju ionako slab socijalni sistem.

Sociolog Andrej Rajčev primećuje i pojavu novog trenda u Bugarskoj: „Protesti nisu izazvali novi talas neprijateljstva i rasizma, ali je sa njima porasla prihvatljivost takvih opasnih ideja.“

Zamah radikala

Rajčev i drugi posmatrači govore o uopštenoj radikalizaciji. Fudbalski huligani, spremni na nasilje i često homofobični, radikalni nacionalisti, koji još uvek sanjaju o „Velikoj Bugarskoj“ i oni koji mrze Rome i Turke, izašli su iznenada na ulicu, zajedno sa ultralevičarima i komunističkim nostalgičarima. Uoči izbora 12. maja, manje partije baš iz tog miljea bore se da pridobiju glasove birača.

Tako one ponekad zahtevaju „vraćanje nacionalne imovine narodu“, obećavaju ukidanje romskih geta ili obavezivanje onih, koji su dugo bez posla (pri tom se misli na Rome), na prinudni rad.

Bez komentara

Politikolog Ognjan Minčev kaže: „Manje od deset odsto Bugara je već duže vreme sklono neprijateljstvu prema strancima, homofobiji i rasizmu.“ Ulični protesti nisu doprineli daljem rastu te grupe, ali je zahvaljujući njima došlo do radikalizacije.“ Minčev dodaje i da su „na proteste pozvali pojedini populistički političari, koji nisu u stanju da na izborima dobiju ozbiljnu političku podršku.“

Obe velike stranke, vladajuća konzervativna partija GERB, premijera u ostavci Bojka Borisova, i socijalistička BSP, do sada nisu komentarisale populističke slogane i obećanja vođa protesta. Moglo bi se pretpostaviti da će jedna ili dve radikalne partije ući u parlament i otežati formiranje vlade.

Autori: Aleksandar Andrejev / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković