Samo presude nisu dovoljne za pomirenje | Izbor iz štampe | DW | 28.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Samo presude nisu dovoljne za pomirenje

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung govori o tome da li je bilo pritisaka na Tužilaštvo i kakvu poruku problematičnim regionima šalju presude Tribunala.

Nakon hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića nema više ni jednog begunca koji bi trebao da se pojavi pred Haškim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Zato Tribunal planira da u narednih godinu dana završi svoju misiju. Od 2008, na čelu Tužilaštva nalazi se Belgijanac Serž Bramerc. Prenosimo delove iz izntervjua Serža Bramerca za Frankfurter algemajne cajtung.

Frankfurter algemajne cajtung: Često se mogu čuti optužbe da se u rad suda mešaju sile kao što je Amerika, i da one pokušavaju da navedu Tribunal da prati određenu liniju. Da li postoji politički uticaj na sud?

Serž Bramerc: Što se mene tiče, mogu potpuno jasno da kažem da na mene niko nikada nije vršio pritisak da usmerim postupak u jednom ili drugom pravcu. Naravno, postoji niz presuda, poput one u slučaju bivšeg hrvatskog generala Gotovine, gde su ljudi osuđivani u prvoj instanci i zatim oslobađani u žalbenom postupku, iako su članovi veća bili protiv. Više puta sam javno izjavljivao da mi kao Tužilaštvo imamo velike teškoće da to prihvatimo, ali, naravno, nemamo drugog izbora jer su to presude u najvišim instancama. Sa druge strane, razumem što je toliko žrtava obeshrabreno, jer su veoma nezadovoljni tim presudama. Mi delimo njihovu frustraciju.

Da li međunarodni sudovi mogu da budu prepreka za postizanje mira u problematičnom regionu?

To se zaista nekada vidi na taj način, ali ja lično nisam tog mišljenja. Ako želimo trajan mir, to je moguće samo ako se prestupnici pozovu na odgovornost. Ako se krene putem amnestije ili zaborava, pre ili kasnije opet će se pojaviti problemi. Naravno, često se smatra da se politički problem može rešiti preko međunarodnih sudova, ali to nije tačno. Sukob, u principu, mora najpre da se reši politički, a da se kao deo tog rešenja predvidi i pravni element.

Neki diktator više ne može da kaže „okončaću genocid, ako dobijem 'slobodan prolaz' i vilu na Azurnoj obali“ i to iz dobrih razloga. Ali da li bi to bilo opravdano i ako se tako spašava mnogo života?

Naravno, ja razumem takvu zabrinutost, ali vi ne možete da očekujete od jednog tužioca da to prihvati. Možda bi u pojedinim slučajevima spasili živote, iako to nije sigurno, ali to bi bio najgori mogući signal. Tako bismo svakom diktatoru na svetu rekli: samo nastavi da ubijaš, a ako postane gusto, izdaj amnestiju i priča je završena – proživećeš ostatak života na Azurnoj obali. To ne može da bude prava poruka. Ako međunarodna zajednica jasno kaže da nema izgovora, amnestije ili izbegavanja krivičnog gonjenja, to bi, mislim, bila jedina dobra poruka koja se može poslati svetu da bi se sprečili budući zločini.

Uskoro ističe nadležnost Tribunala za bivšu Jugoslaviju. Da li je vašem sudu pošlo za rukom da povrati mir i žrtvama pruži pravdu?

Veoma sam oprezan i uzdržan kada sâm moram da presuđujem o našem sudu. Mislim da su za to zaduženi drugi. Meni je sasvim jasno da pravosuđe samo po sebi nikada ne može da bude dovoljno za pomirenje, ali mislim da je ono neophodan uslov koji se mora ispuniti da bi se uopšte mislilo na pomirenje.

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković