Samit EU: Potrebno je više koordinacije
16. oktobar 2020.
Finska premijerka Sana Marin ustuknula je pred rastućim brojem slučajeva infekcije koronavirusom i napustila samit EU. Do kraja ju je zastupao njen švedski kolega. Marin je još u četvrtak kritikovala održavanje samita u Briselu kao nepotrebni luksuz, s obzirom na situaciju sa pandemijom u Evropi. Budući da nisu donesene nikakve odluke, samit se mogao održati kao video konferencija, istakli su predstavnici finske i danske delegacije.
Predsedavajući samita, Šarl Mišel, insistirao je na dolasku 27 šefova vlada u Brisel kako bi razgovarali o osetljivom pitanju Bregzita. Ali, ako se pogledaju pisani rezultati samita, takozvani „zaključci", ispada da je Sana Marin bila u pravu.
Odluke o zaštiti klime, o odnosima s Turskom i o novoj strategiji prema Africi su odgođene za sedeći redovni samit u decembru.
Nema ni novih saznanja o pregovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom o trgovinskom i partnerskom sporazumu posle Bregzita, osim da bi, uprkos britanskim ulitmatumima, razgovori o tome trebalo da budu nastavljeni.
Svake sedmice - jedna radna grupa
Razgovarano je o boljoj koordinaciji u borbi protiv korone, međutim, nisu donesene konkretne odluke o merama, o propisima o karantinu ili propisima o putovanjima.
Kancelarka Angela Merkel, koja trenutno predsedava Savetom EU, samo je nagovestila želju za češćim sastancima, ali na video konferencijama:
„Ovo je izazov za sve šefove vlada u EU. Stoga smo se složili da redovnije razmenjujemo informacije i putem video konferencija. Pitanje kako se možemo izvući iz ove pandemije odlučuje o zdravlju mnogih ljudi. Ono odlučuje o tome koliko ljudi mora umreti i u kakvom će stanju biti naša privreda."
Irski premijer Mihael Martin je najavio da će se video konferencija održavati „praktično sedmično".
Jasni prioriteti u vreme drugog talasa korone
Na samitu EU je pokazano jedinstvo kada se radi o tome da prodavnice, preduzeća i škole treba da nastave da rade tokom drugog talasa pandemije, te da na drugim mestima „kontakti moraju biti drastično ograničeni", rekla je Angela Merkel.
Šefovi država i vlada pozdravili su strategiju Evropske komisije o kupovini vakcina za sve zemlje EU i razvijanje plana za pravičnu distribuciju.
Uprkos odluci EU u utorak da koristi „semafor" za obeležavanje novih rizičnih područja, države članice nastavljaju da određuju takva rizična područja prema sopstvenim pravilima. Institut Robert Koh koji je merodavan u Nemačkoj, još uvek ne primenjuje granične vrednosti EU.
Otkazani samiti sa Kinom i Afrikom
Angela Merkel je otkazala samit EU o Kini planiran za novembar u Berlinu, jer broj infekcija je „dramatičan" gotovo svuda u Evropi. Nije rečeno da li če se samit održati virtuelno.
Da nema pandemije, na ovom oktobarskom samitu je trebalo da bude usvojena nova strategija za Afriku koju je razvila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. 2020. je trebalo da bude „godina Afrike" u EU. To bi trebalo nadoknaditi 2021.
No, Šarl Mišel je za decembar najavio da EU namerava da razgovara sa čelnicima Afričke unije (AU):
„To će nam pružiti priliku da obnovimo naše partnerstvo, kao i savezništvo s Afrikom. Taj savez je prirodan zbog geografskih, istorijskih i kulturoloških razloga. Postoji veliki potencijal da zajedno sa afričkim čelnicima donesemo ispravne odluke."
Problem migracija
U svom strateškom dokumentu za Afriku, EU je predvidela ekonomsko partnerstvo sa afričkim zemljama, posebno u digitalnim branšama ili u proizvodnji obnovljive energije. Više pažnje trebalo bi posvetiti vrlo različitim potrebama 54 zemlje na tom kontinentu.
Poverenik za spoljne poslove EU, Žozep Borelj, koji je pre nekoliko dana u Adis Abebi posetio sedište Afričke unije, izjavio je na okupljanju socijalista u Evropskom parlamentu da je zabrinut zbog posledica pandemije u Africi. U Africi će, kako je rekao, ekonomske posledice korone biti znatno veće od štete po zdravlje. Zbog toga je sada vreme da se razgovara o oprostu duga, a ne samo o odgodi.
„Moramo ići dalje i doneti odluku o tome. To zahteva međunarodne napore. A to uključuje i Kinu", rekao je Borelj.
EU takođe namerava da sa predstavnicima Afrike razgovaraai o konstruktivnijem odnosu prema problemu migracija.
Denis Mukvege iz Konga, ginekolog i aktivista za ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir (2018.), bio je ove sedmice gost u Briselu. On je rekao da Afrika zbog migracija gubi svoje najpametnije umove.
„Neželjena migracija u Evropu samo jača tamošnje političke ekstremiste. Šira saradnja EU i Afrike na području migracija, zaštite klime i mira i sigurnosti - to su plemeniti ciljevi. Mislim da je najveći problem sprovođenje tih ciljeva. Implementacija ne funkcioniše ", rekao je Denis Mukvege u intervjuu za TV Euronews.