Saga o tajkunu i neozbiljnoj državi | Evropa | DW | 29.12.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

slučaj Karić

Saga o tajkunu i neozbiljnoj državi

Ništa novo za srpsko pravosuđe da optužuje, goni, istražuje „kontroverzne biznismene“, a da ih onda pušta da odšetaju. U slučaju Bogoljuba Karića ima, međutim, više politike nego obično, kažu sagovornici DW.

Biznismen Bogoljub Karić je slobodan čovek koji će, prema nekim najavama, novu godinu dočekati u Srbiji – prvi put posle deset godina koliko se od srpskih zakona krio u Rusiji. Specijalni sud je povukao poternicu jer je Tužilaštvo za organizovani kriminal obustavilo istragu povodom osnivanja Mobtela i sumnjivih kredita Astra banke preduzećima sa Kipra. Ranije je obustavljena i istraga protiv Karića i članova njegove porodice zbog zloupotrebe službenog položaja. To je epilog petnaestogodišnje sage. Sada će nekadašnjem vlasniku monopoliste za mobilnu telefoniju kompanije Mobtel i BK televizije biti vraćeni skupoceni automobili, vile i druga imovina.

Nedodirljivi tajkuni

Slučaj Bogoljuba Karić nije jedini te vrste u Srbiji proteklih godina. Zbog zastarevanja postupka, ili zbog nedostatka dokaza, obustavljeni su procesi protiv biznismena Stanka Subotića Caneta i bivšeg ministra Mlađana Dinkića. U nedostatku boljeg izraza, kontroverzni biznismen Dragoslav Kosmajac je od najvećeg narko-dilera u ovom delu sveta, kako ga je opisao premijer Vučić, na kraju optužen za skromnu utaju poreza i prisvajanje nekoliko ari zemlje u Malom Mokrom Lugu.

„Problem je što imamo neozbiljnu državu u svakom pogledu", kaže Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN. „Ta država je neozbiljna ili sada kada je dozvolila da ti procesi zastare ili propadnu zbog nedostatka dokaza, ili je bila neozbiljna kada je podnosila krivične prijave i pisala poternice. Već godinama imamo brojne afere, 24 sporne privatizacije, hapšenje bivših ministara, a nemamo još nijednu pravosnažnu presudu. Očito je problem u nedostatku valjanog pravnog sistema i institucija koje bi radile svoj posao. Sada samo plaćamo cenu svega toga“, kaže Ćulibrk u razgovoru za DW.

Novinar nedeljnika Vreme Radmilo Marković nedavno je iscrpno pisao o slučaju Karića. Sada napominje da je u poslednjem slučaju tužilaštvo samo odustalo od istrage iako bi slučaj zastareo u maju naredne godine. „Čemu žurba?", pita se Marković. „Da li to ima veze sa političkim događajima koji nas očekuju sledeće godine? Druga stvar je što su pripadnici Karićeve stranke deo vladajuće koalicije sa Srpskom naprednom strankom. Milanka Karić se u srpskom parlamentu javila za reč samo jednom za nekoliko godina, a Dragomir Karić svega par puta godišnje; to znači da oni nisu tamo da unaprede parlamentarni život već da pomognu na neki drugi način, a kako tačno pomažu – to ne znamo", navodi on za DW.

Premijerova predstava za javnost

Činjenica da pravosuđe više ne goni Vučićevog savetnika za poslove sa arapskim zemljama Mlađana Dinkića i da je Karićev Pokret snaga Srbije na listi SNS, ipak nije sprečila premijera da, kako navode mediji, „pobesni zbog Karića i Dinkića“. Prema tim izvorima, premijer je vikao na ministarku pravde Nelu Kuburović, tražeći objašnjenje zašto nema dokaza protiv Karića i Dinkića.

Von Interpol gesuchter serbischer Tycoon Bogoljub Karic

Politički faktor - Karić je 2004. na predsedničkim izborima imao čak 18 odsto glasova

Milan Ćulibrk smatra da iza te vike stoji pokušaj „da se i u takvoj situaciji ubere neki politički poen. Nije smisao države da predsednik vlade viče na ministra pravde već da institucije rade svoj posao". Radmilo Marković kaže da se iza sve te buke krije obična predstava za javnost: „Jer, eto, nije popularno da Bogoljub Karić ne bude osuđen, a u suštini sve to premijeru ide u prilog jer su to njegovi saradnici. I naravno da je za njega dobro da njegovi saradnici nisu osuđeni, odnosno da se odustalo od njihovog gonjenja."

Paralelna konstrukcija vlasti

Marković skreće pažnju na to da je tužilaštvo samostalan organ, ali da nije nezavistan. „Tužilaštvo se bira u Skupštini na predlog Vlade. Iako bi ono trebalo da bude deo pravosudne vlasti, ono je u suštini produžena ruka vlasti. Tu bi trebalo podsetiti da je država ušla u Karićevu Astra banku još 2001. godine, i da je bilo vremena i prilike da se ustanovi šta se događalo. Pošto se to nije desilo za ovih 15 godina, očito je da postoji neka paralelna konstrukcija vlasti koja omogućava da svi ti procesi zastare“, naglašava Marković.

Milan Ćulibrk ističe da se „ne može optužiti samo sadašnja vlast za ovo što dešava, jer problemi pravosuđa traju već 25 godina. Ali, problem je što ni sadašnja vlast ništa nije uradila da se to promeni i popravi."

Rusija skriva srpske begunce

Još su u nečemu slične sve srpske vlasti u poslednje dve decenije – po tome što u odnosima sa Rusijom nikada nisu tematizovali pitanje skrivanja srpskih begunaca od zakona. Karić je, baš kao i Mirjana Marković i Marko Milošević, u Rusiji uživao azil.

Ćulibrka to inspiriše na malu ironiju: „Rusija nam je na neki način učinila uslugu jer kad vidimo kako je sudski završena  priča, moglo se desiti da Karić provede više godina u zatvoru u Srbiji i onda bi država morala da mu za to plati silnu odštetu. Šalu na stranu, mi se hvalimo fenomenalnim odnosima sa Rusijom, a na kraju se ispostavi da svi begunci za kojima su raspisane poternice u Srbiji mirno sede u Moskvi iako ih naše pravosuđe traži."

Urednik NIN-a prognozira da se Karić po povratku u domovinu neće gurati u prve političke redove, ali da će se svakako vratiti u biznis sa medijima. On je već kupio TV Novu i najavio da će to biti novi BK. Ta televizija nema nacionalnu frekvenciju, ali ne bi bilo prvi put da je jedna televizija naprasno dobije. „Videćemo kakav će program emitovati kada se Karić vrati", dodaje Marković.

DW.COM