SAD-Kina: Mir preko trgovine

List Noje vestfeliše piše:

„Ne tako davno SAD i Kina smatrane su za novi tandem snova u svetskoj politici. Pre svega se u Vašingtonu maštalo o „Kimerici“ – kombinaciji stare i nove supersile bez čije saradnje više gotovo ništa ne bi bilo moguće u svetskoj politici.

Te vizije odavno je nestalo i tokom poslednjih meseci pokazale su se duboke pukotine u odnosima dve sile. SAD i Kina se merkaju sa nepoverenjem i zlovoljno. Očigledno Vašingtonu je teško da prihvate nagli uspon Kine na pozicije nove ekonomske supersile koja ugrožava primat krizom uzdrmane Amerike.

Poseta kineskog predsednika Hu Đintaoa Vašingtonu tako dolazi u kritičnom trenutku. Međutim, Hu – koji se povlači iduće godine – nema nikakvog interesa da nasledniku ostavi ruševine kada je reč o kinesko-američkim odnosima. Dve privrede suviše su tesno povezane. Zaduženoj Americi potreban je kineski novac, zahuktaloj kineskoj privredi potrebno je američko tržište. Borba petlova za primat u svemu tome mogla bi samo škoditi“, piše list „Noje vestfeliše“.

O istoj temi list Minhener merkur piše:

„Hu Đintao i Barak Obama nisu samo najmoćniji ljudi sveta, nego i predstavljaju dva konkurentska društvena sistema: Hu - ekonomski više nego uspešan, politički autoritarni državni kapitalizam, Obama – dobro poznato slobodnu tržišnu konkurenciju zapadnog tipa koja je upravo u najdubljoj krizi od nastanka. U toj situaciji gost iz Pekinga stiže u Vašington pun samopouzdanja u uverenju da ima najefikasniji sistem i sa ambicijom da ekonomski načetu supersilu politički potisne na drugu poziciju. Najveći izazov za Obamu jeste da nađe uspešan recept za odnos sa kineskim divom“, piše „Minhener merkur“.

SAD-Kina – a gde je tu Nemačka?

Komentator lista Šveriner folkscajtung primećuje:

„I dok je juče Hu govorio o partnerstvu u Pentagonu su se setili prvog leta novog kineskog borbenog aviona nevidljivog za radar upravo u vreme prošlonedeljne posete američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa. Imajući u vidu višestruke izazove samo je pitanje vremena kada će se srušiti juče mukotrpno podignuto Potemkinovo selo međusobnih ljubaznosti. Iskustvo pokazuje da su za Kinu sopstveni interesi iznad interesa svetske zajednice. Jučerašnja izjava Hua da međusobno poštovanje ubuduće mora određivati međusobne odnose znači pre svega jedno: Kina nije ni malo spremna na neke veće ustupke“, procenjuje komentator lista „Šveriner folkscajtung“.

Povodom posete kineskog predsednika Hu Đintaoa SAD list Rajn-Nekar cajtung piše:

„Globalizaciju je ponekad sasvim lako shvatiti: ukoliko je Amerikancima loše Kinezi poručuju manje mašina za štampanje u Hajdelbergu. Naime, u SAD je opala potražnja za etiketama koje se štampaju u Kini na nemačkim mašinama. Nijedna zemlja nije izolovana u svetu. I zato je sa evropskog stanovišta dobro ako se Kina i SAD ne upuste u trgovinski rat.

Na samom početku posete Hu Đintaoa Vašingtonu saopšteno je da su zaključeni ugovori vredni milijarde dolara. Poruka glasi: mir preko trgovine. Taj mir je Obaminoj vladi dobro došao, jer je američkoj privredi preko potreban stabilan rat. Kao protivuslugu za toplu kišu dolara Kinezi očekuju poštovanje. Poštovanje nezadrživog rasta, političke represije u zemlji i poštovanje stava da je za Kineze najteži gubitak obraza. Nobelova nagrada za mir Liu Sjaobou doživljena je kao sramota. Kina je stara, SAD buntovna zemlja, neka vrsta Džems Dina novije istorije. A Nemačka? Ona je negde između tih sila, ne samo kada je o štamparskim mašinama reč“, piše „Rajn-Nekar cajtung“.

Evropski plan B za krizu u Grčku

List Zidojče cajtung se bavi krizom evra i piše:

„Članice EU pripremaju se za slučaj da Grčka, uprkos svoj štednji, saopšti da više ne može da vraća dugove. Prema saznanjima „Zidojče cajtunga“razgovara se, pored ostalog, o mogućnosti da se banke „dobrovoljno“ odreknu dela potraživanja od grčke vlade . Odluka o tome još nije doneta.

Grčka trenutno sprovodi program stroge štednje i dobija kredite drugih članica EU i MMF. Zvanično, zahvaljujući toj drakonskoj štednji Atina će za nekoliko godina moći bez problema da otplaćuje dug i plaća kamate. To je i stav vlade u Berlinu.

Međutim, sve veći broj stručnjaka procenjuje da Grčka neće moći ni izdaleka da otplati sve što bi morala čak i ako program štednje bude uspešno sproveden. To je i procena finansijskih tržišta što se vidi iz visokih kamata koje se traže za grčke državne obveznice sa rokom otplate od dve godine.

Zato se u prestonicama članica EU sada radi na planu B – grčkoj vladi bilo bi dozvoljeno da otkupljuje obveznice koje je izdala sa popustom, na primer, od 20 procenata – toliko bi manje platila za njih. Glavni poverioci – pre svega banke, osiguravajuća društva i investicioni fondovi onda bi mogli da razmisle da li će prodati obveznice sa tim popustom ili čekati bolja vremena kako bi dobili punu cenu“, piše „Zidojče cajtung“.

Nemačka, oaza jeftine hrane - ne zadugo?

List Vestdojče cajtung piše o cenama hrane:

„Suša u Rusiji, poplave u Australiji, bezobzirni špekulanti i skupi skandali sa dioksinom – hrana će ove godine biti mnogo skuplja i ponovo će potrošači platiti ceh. U međuvremenu je opštepoznato da je došlo do eksplozije cena sirovina na svetskom tržištu. Ali potrošači su to do sada više vezivali za cenu benzina ili rude gvožđa za proizvodnju čelika. Sada je na red došlo i svakodnevno parče hleba. Već odavno su cene osnovnih namirnica na rekordnom nivou.

Zahvaljujući širokoj mreži diskaunta Nemci još žive na ostrvu blaženih – ovde je normalno da je hrana jeftina. Ali posle najnovijih skandala sa hranom, kokoške i svinje hranjeni su đubretom – pokazalo se da nisu samo cene niske, nego i kvalitet. Cena je i dalje najvažniji argument prilikom kupovine, mada to počinje polako da se menja“, piše „Vestdojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković