„SAD kao banana-republika“ | Politika | DW | 01.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Intervju

„SAD kao banana-republika“

Trampov dekret o zabrani ulaska za državljane više muslimanskih zemalja skoro da je pravno neodrživ, kazao je američki pravni stručnjak Džonatan Hafec.

DW: Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je dekret kojim se na određeno vreme zabranjuje ulazak u zemlju državljanima sedam većinski muslimanskih država. Pogođeni su ljudi koji imaju pasoše Iraka, Sirije, Irana, Libije, Somalije, Sudana i Jemena. Za Sirijce je pak ulazak u SAD zabranjen na neodređeno vreme. Kako pravno može da se oceni taj dekret?

Džonatan Hafec: To je, pravno gledano, problematično. Ali isto tako je problematično i kada se vidi šta se sve dogodilo zbog njegovog donošenja, koliki haos i koliko štete je on naneo. Takođe, s pravne tačke gledišta, problem je i zbog principa jednakosti, jer su ljudi diskriminisani zbog njihove nacionalnosti, ali i zbog toga što se ljudima nešto zabranjuje bez sudskog procesa. Problem je i zbog samog Ustava SAD, koji zabranjuje vladi da jednu određenu religiju izdiže iznad druge. Mislim zapravo da pravni problemi leže upravo u samom tekstu dekreta, koji se specijalno odnosi na islamistički terorizam, a ne na terorizam uopšte, i takođe jasan kontekst – protiv muslimana.

Kako gledate na sprovođenje dekreta?

Uveren sam da njegovo sprovođenje pokazuje koliko je Tramp jednostavno nesposoban i nekompetentan da bude na funkciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj dekret donesen je na prečac i nisu ga proverili stručnjaci i pravni eksperti iz vlade koji se bave pravom na useljavanje. Jednostavno je sklepan, bez obzira na posledice. SAD zbog toga deluju kao banana-republika.

Jonathan Hafetz, Professor Seton Hall University

Prof. Džonatan Hafec: Tramp je jednostavno nesposoban i nekompetentan da bude na funkciji predsednika SAD

Ovim dekretom putnicima iz pogođenih zemalja onemogućuje se da uđu u Sjedinjene Države, pa čak i ako imaju važeću vizu. Oni koji su se zatekli na aerodromima su zatvoreni. Organizacije poput Američke unije za ljudska prava (ACLU) su zbog toga otišle na sud i izvojevale prve pobede. Ali, šta to tačno znači s obzirom na to da pravni spor očigledno još nije razašnjen?

Tamo gde je ACLU dobila sudski spor – u Bruklinu, Virdžiniji, Sijetlu ili gde drugo – došlo se do situacije koja se može opisati kao status kvo. Presude sprečavaju vladu da ljude, koji su doputovali u SAD izbace ili zadržavaju na određenim mestima, nakon što je usvojen dekret. Ne verujem da to direktno pogađa nekog ko još nije doputovao u SAD. Ali to sprečava da se, dok se slučaj ne reši, izbace one koji su već doputovali u SAD.

Šta to onda znači za te ljude koji se trenutno nalaze na američkim aerodromima i koji se očigledno nalaze u nekom stanju pravnog vakuuma?

Osnovno, pravno pitanje time neće biti rešeno, a čitav niz ljudi i dalje je u pravno nerešenoj situaciji. Neke osobe koje imaju legalne i stalne dozvole boravka u SAD, trebalo bi da imaju pravo da uđu u zemlju. I Rajns Pribas, šef štaba Bele kuće, rekao je da će vlada one koji imaju tzv. zelenu kartu da pusti u zemlju nakon provere identiteta. Ali ja ne znam kako će to biti sprovedeno u praksi. To znači da neke osobe smeju da uđu u zemlju, dok za druge situacija i dalje ostaje nerešena – na primer za osobe kojima je priznat izbeglički status ili one koji imaju studentske ili radne vize. Verujem da će mnogi od njih i dalje biti zadržavani. Dekret, dakle, ostavlja teške posledice na pogođene, a čitav niz pravnih pitanja ostaje bez odgovora.

Kako će se stvari dalje odvijati; ti ljudi ne mogu da ostanu na aerodromima dok se sve ne reši?

Sada će pravna pitanja u vezi sa dekretom biti proverena i onda će to proći kompletan sudski proces. Osobe koje su zadržane na duži period, imale bi pravo da nastave svoje putovanje ili u najmanju ruku privremeno, dok se ne reši njihov slučaj. To je u osnovi sasvim neamerički. To se kosi sa svim osnovnim ljudskim pravima – oteti ljudima njihovu slobodu, a pritom sam dekret može da na dva načina bude pobijen. Biće dakle pravnih sporenja oko valjanosti nekih delova dekreta, a drugo ima i osoba koje će se u najmanju ruku boriti da izvojuju svoju privremenu slobodnu, da ne sede zatvoreni dok njihov slučaj ne dobije sudski epilog.

Džonatan Hafec je profesor prava na Siton Hol univerzitetu iz Nju Džersija, specijalista je za pitanja ljudskih prava, ustavno pravo i pitanja nacionalne bezbednosti. Hafec je učestvovao u mnogim procesima koji su vođeni pred Vrhovnim sudom SAD, kao što su slučajevi zatočenika iz Gvantanama.