Sa fakulteta u nezaposlenost
7. maj 2019.
Sektor visokog obrazovanja u Hrvatskoj nema se čemu prilagođavati na tržištu tada, sve i da to želi – rekao je sociolog Dragan Bagić za DW. Eurostat je naime objavio da Hrvatska po zapošljavanju mladih sa fakultetskom diplomom spada u samo dno Evropske unije, te je bolja samo od Italije i Grčke. Tako trećina sveže diplomiranih ostaje na birou za zapošljavanje, ili – emigrira.
No pojedini analitičari tvrde su da je razlog neprilagođenost sistema obrazovanja potrebama tržišta rada. „Nije tako“, nastavlja Bagić, „što pak ne znači da je taj sistem dobar i da mu ne trebaju reforme. Ali naša ekonomija uglavnom ne proizvodi radna mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu. U njoj očito dominira srednje i nisko obrazovani kadar.“
Štaviše, cifre Državnog zavoda za statistiku pokazuju da su mladi u Hrvatskoj osuđeni na surove uslove rada kao nikada ranije. Jer, Hrvatska je na dnu EU i prema nesigurnim i prekarnim oblicima radnih odnosa poput ugovora na određeno.
Naročito su time pogođeni oni koji prvi put stupaju na tržište rada. Ostaje međutim pitanje šta bi tačno mogao da preduzme sam sektor visokog obrazovanja da umanji sve goru poziciju stručnjaka koje obrazuje.
Propust svih hrvatskih vlada
Ekonomski analitičar Toni Prug mišljenja je da prostora za napredak u tom kontekstu ima, ali da visokoškolske ustanove to ne mogu same. On smatra da sve hrvatske vlade već dve decenije čine propuste. „Jer, one nisu kroz stručna tela donele strategiju industrijskog razvoja koja bi postavila državne investicione i regulatorne okvire i prioritete, da bi time privatnom sektoru naznačila u kojim sektorima može očekivati podršku javnih finansija i institucionalnih tela.“
U takvim bi okvirima, po Prugovom mišljenju, i fakulteti dobili naznake u kojem pravcu očekivati rast broja radnih mesta, pa skladno tome eventualno modifikovali programe. „I, konačno, nijedna od tih vlada nije odreagovala na činjenicu da nam je akademska zajednica bolesno zatvorena, premrežena političkim i ličnim, tačnije nepotističkim interesima“, dodaje on za DW.
Takvo stanje akademskog sektora odražava se i na, recimo, zanemarivanju potrebe uvođenja obaveznog aktivnog baratanja engleskim jezikom. „To nije jednostavan projekat“, pojašnjava Toni Prug, „zato što iziskuje puno ozbiljnije i sistematičnije uvođenje engleskog od najranijih školskih dana. No povećala bi nam se međunarodna kompetitivnost radnika i naučnika, a male zemlje i ekonomije poput naše nemaju resurse za prevođenje svih stručnih materijala potrebnih za studiranje.“
Dragan Bagić rekao nam je da je u ovom stoleću u Hrvatskoj izuzetno povećan udeo mladih koji studiraju, pa i završavaju studije. Država je u prošloj deceniji čak podsticala tzv. društvo znanja, a popularan je tad bio slogan – „S fakulteta na posao“.
„Očito je nažalost i da ostaju nezaposleni kao nikad ranije zato što ekonomija nema nužnu dinamiku. Izuzetak su sektori poput informatičkih tehnologija, ali ni on se ne može meriti sa recimo turizmom koji toliko baš i ne traži kadar s diplomom. A neće valjda svi studirati informatiku“, zaključio je Bagić.