Sa Amerikancima se moramo precizno dogovoriti | Politika | DW | 17.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sa Amerikancima se moramo precizno dogovoriti

Planirani sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD ne prestaje da uzbuđuje javnost. Sada se čulo da on dovodi u pitanje i regionalne odrednice nekog proizvoda, što je mnoge u Nemačkoj uznemirilo.

Iako je reč o „Slobodnoj trgovini između Europske unije i Sjedinjenih Američkih Država“ (Transatlantic Trade and Investment Partnership –TTIP), sastanci se održavaju iza zatvorenih vrata, a ono što dospeva u javnost po pravilu samo uznemirava ljude. Tako je nedavno nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit otkrio da se raspravlja i o geografskoj odrednici nekog specijaliteta i da bi moglo da se dogodi i da neki nemački specijaliteti – švarcvaldska šunka ili bavarsko pivo, ubuduće ne moraju zaista i da potiču iz Nemačke, već mogu da budu i iz SAD. O tome je novinar radija Dojčlandfunk Tilko Gris razgovarao sa Klausom Milerom iz nemačkog saveznog Udruženja za zaštitu potrošača.

Dojčlandfunk: Odakle Vi dolazite i koji je tamo lokalni specijalitet?

Klaus Miler: Ja dolazim iz Porajnja i svakako da vam prvo padne na pamet tradicionalno pivo iz Kelna - Kelš (Kölsch). Svaki prijatelj Kelna ga veoma dobro poznaje.

Zašto su sadašnja pravila o lokalnim specijalitetima toliko labava da, na primer, i ječam za to pivo ne mora da potiče iz okoline Kelna?

Zato što tu postoji mnogo interesa i ti interesi su se probili i u „džunglu“ od potvrda o poreklu i oznaka Evropske unije. Postoje tri različita sistema obeležavanja proizvoda i verovatno ni stručnjacima nije jasno ko je šta proizveo, šta odakle dolazi i u šta zaista možemo da bude sigurni. Uprkos tome, za potrošače je važno da i u globalizovanom svetu u svojim namirnicama pronađu nešto od svoje domovine i da u to mogu da budu sigurni.

Ali u taj sistem potrošači uopšte ne mogu da se pouzdaju.

To će biti teško sve dok taj sistem ne bude bio takav da već na prvi pogled može da se shvati. Ima dobrih razloga da Evropska mnogo toga poboljša i Nemačka bi tu mogla da bude motor za takva poboljšanja.

Dakle možemo da bude zahvalni ovim pregovorima o slobodnoj trgovini s Amerikancima jer su nam ukazali na taj propust?

Ne, to su dve stvari koje se moraju razlikovati. Prva je da, kada takav sporazum o slobodnoj trgovini stupi na snagu, tek to stvara dodatnu potrebu za više orijentacije i više pouzdanosti. I Amerikanci žele da znaju da li je neko vino iz Kalifornije i da li ono zaista odatle i stiže. A kod nas su tu i tirinške kobasice i marcipan iz Libeka ili medenjaci iz Ahena. Potrošači moraju da mogu da se u to pouzdaju i zato je važno da Evropska unija odradi svoj domaći zadatak pre nego što pregovara o zoni slobodne trgovine. To znači da ona sama mora da nedvosmisleno odredi šta su to regionalni proizvodi i gde to sme da piše.

Šta to tačno znači? Na primer, nirnberške kobasice ili švarcvaldska šunka mogu da se proizvode i od mesa svinja koje iz sasvim drugih krajeva. Da li smatrate da je to greška u sistemu i da je to domaći zadatak Evropske unije?

Tačno to. Proizvodi koje spominjete su produkti za zaštićenim geografskim obeležjem. To znači da samo jedan jedini proizvodni proces – recimo uzgoj, prerada ili proizvodnja – mora da zaista bude u tom određenom području. Zato zaista imamo problem i bude se pogrešna očekivanja. Potrošači žele da budu sigurni da je ono što piše na etiketi zaista u proizvodu, a to, na žalost, nije slučaj.

To je zahtev udruženja potrošača. Da li smatrate da je tako nešto realno? Prehrambena industrija je moćna i dobro organizovana i nema previše razumevanja za nekakva lokalna osećanja. Zar mislite da će se oni odreći tako unosnog posla?

Ne, neće, i baš to je u prošlosti bio predmet sukoba. Zato je zaista moguće da ovi pregovori o transatlantskom trgovinskom sporazumu donose sa sobom bar nešto pozitivno. Ako zaista moramo da se dogovorimo koje su to stvari koje bi trebalo da zaštitimo i ako ti pregovori stvaraju pritisak da se prestane sa cenkanjem, onda možemo da budemo zahvalni što će se postići nešto što Evropska unija sama nije bila u stanju da uradi. Međutim, problem je što to nije u interesu Amerikanaca. Koliko sam razumeo ministra poljoprivrede, Amerikanci žele da proizvode švarcvaldsku šunku i u Teksasu ili da nam prodaju holandski sir Gauda iz Mičigena. To ne može. To znači da su te regionalne odrednice ugrožene – s jedne strane zbog mutljavine u Evropskoj uniji, a s druge i zbog sasvim drugih interesa SAD.

Da li mislite da će Evropska unija uspeti da se trgne i da reformiše te odredbe o regionalnom poreklu nekog proizvoda kako bi to uopšte održala u životu?

Mislim da ćemo doživeti dinamiku koju ni ja, ni vi, a možda ni oni koji pregovaraju, uopšte ne možemo ni da zamislimo. Mislim da tu ugrožavamo nešto što je ljudima veoma, veoma važno, a to je „osećaj domovine“. Pri tom znamo da, što je svet globalniji, a sporazum sa Amerikancima je tu samo još jedan korak dalje u tom pravcu, da ljudi onda traže neku ravnotežu s tim velikim svetom i raznolikošću koju on sa sobom nosi. To se može prevazići ako u svemu tome pronađemo i nešto malo od naše domovine. Zato mislim da je izjava ministra poljoprivrede uzdrmala veoma, veoma mnogo poljoprivrednika, trgovaca, ali i potrošača i građana. Svi će oni da kažu: „čekaj malo, s tim sporazumom sa Amerikancima možemo nešto i da izgubimo, na kraju krajeva i zato što se o tome nismo tačno dogovorili“.