S dečijim kolicima u muzeje | Mozaik | DW | 17.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

S dečijim kolicima u muzeje

Tek su se rodila, a već stoje pred platnima starih i novijih majstora? Upravo tako. Kako bi majke izvukli iz izolacije, a deci približili umetnost već u prvim danima, neki muzeji nude posebne programe.

Kada je pre godinu dana postala majka, Džeki Delamatre osećala se prilično sama. Stvari koje je do tada volela da radi vrlo često više nisu bile moguće. Dete, naravno, nije mogla da ostavi kod kuće, ali s dečjim kolicima nije više mogla da posećuje mesta i događaje kao pre. „Za tu ciljnu grupu društvo se jednostavno premalo brine. U tom periodu sam došla na ideju da muzejima i galerijama ponudim specijalnu vrstu stručnog vođenja – naime za majke sa malom decom koja zaista bez kolica ne mogu još nikuda“, kaže Delamatre. Ideju je uspela da sprovede u delo i danas se njeni „stroller tours“ nude u svim većim muzejima u Njujorku, na primer u muzeju Gugenhajm.

Muzej Gugenhajm u Njujorku

Muzej Gugenhajm u Njujorku

„Majkama se tako pruža prilika da malo izađu, budu među ljudima, a deca tako već od prvih dana dolaze u dodir sa umetnošću. Za to nikada zapravo nije prerano“, priča Džeki Delamatre i dodaje da je odaziv već od prvih dana bio iznad svih očekivanja. „Veoma se dobro sećam vremena kada sam ja postala majka. Sećam se izolacije i samoće. Mislim da je lepo majkama ponuditi takve sadržaje“, kaže Šeron Vacki, voditeljka obrazovnog programa u muzeju Gugenhajm u Njujorku.

Pikaso posebno atraktivan i „podoban“

„No, o nekim pojedinostima ipak moramo da vodimo računa. Na primer, poseta muzeju ne sme biti organizovana oko podneva, kada mala deca obično spavaju. Isto tako, u vreme kada su muzeji puni drugih posetilaca, nije baš dobro kroz prostorije voditi kolone majki sa dečijim kolicima“, kaže Delamatre. Isto tako, dodaje ona, pažnju treba obratiti i na sama umetnička dela, budući da decu ne može da zanima baš sve. „Platna koja obilazimo po pravilu imaju jače kontraste i jake, intenzivne boje, tako da i ona najmanja deca mogu da ih primete i da na njih reaguju. Skulpture izbegavamo iako do sada još nikada nismo dobili nikakvu pritužbu od obezbeđenja“, objašnjava ona.

„Mandolina i gitara“, Pablo Pikaso

„Mandolina i gitara“, Pablo Pikaso

Tokom jedne takve ture, Delamatre se služi i malim trikovima. Preko Ajpeda, na primer, prikazuje kratki film o Pikasu što zadržava pažnju i onih najmanjih zadržava čak nekoliko minuta. Ona isto tako roditeljima, odnosno, majkama i očevima ili bakama i dedama deli papire na kojima se nalazi reprodukcija nekog starog majstora. „Kada onda stojimo ispred Pikasovog platna, zamolim majke da deci pokažu papir i objasne im da je to delo Pikasu poslužilo kao predložak. Deca tada treba da uoče razlike“, kaže Delamatre. Neka deca tada zaista poslušno slušaju i trude se da pronađu sličnosti i razlike. Ali ima i onih koji papir jednostavno strpaju u usta… „To je isto super! Dete takoreći time stvara svoje sopstveno umetničko delo“, kaže Džeki Delamatre.

Autorka: Željka Telišman (dpa)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.