Rusko uže za spas „Agrokora“ | Izbor iz štampe | DW | 23.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Rusko uže za spas „Agrokora“

Štampa na nemačkom jeziku bavi se ovih dana i sudbinom prezaduženog „Agrokora“. „Noje cirher cajtung“ u današnjem izdanju analizira ulogu ruske državne banke u pokušaju spasavanja tog hrvatskog koncerna.

„Agrokor“ je prezadužen i ima problema s likvidnošću. Opstanak bi trebalo da osigura jedna ruska državna banka, piše u uvodu članka ugledni Noje cirher cajtung. Uz napomenu da se radi o koncernu koji na Zapadnom Balkanu spada pod kategoriju Too big to fail („Suviše veliki da bi propao“), autor članka navodi već poznate podatke o broju zaposlenih i udelu „Agrokora“ u hrvatskom bruto domaćem proizvodu (BDP). „Najveće hrvatsko privatno preduzeće“ guše dugovi i nelikvidnost, napominje švajcarski list. Posledica je, dodaje se, pad kreditnog rejtinga. U članku se spominju i kritike na račun „netransparetnog vođenja knjiga“ u „imperiji Ivice Todorića, koji je 1976. godine počeo karijeru kao prodavac cveća“.

„Noje cirher cajtung“ predstavlja rusku državnu banku „Sberbank“ kao „jednog od najvažnijih poverilaca“ koji trenutno kreditima pomaže da se nastavi s poslovanjem. List se osvrće i na spekulacije da bi Rusi mogli da preuzmu kontrolu nad koncernom, kao i na demanti koji je stigao iz Moskve. U kontekstu krize u „Agrokoru“ i njegovog značaja za hrvatsku nacionalnu ekonomiju, i „Noje cirher cajtung“ piše o „kriznim sastancima“ premijera Andreja Plenkovića, ministra finansija Zdravka Marića („koji je pre političke karijere bio menadžer u krizom pogođenom 'Agrokoru'“), te vlasnika kompanije. Navodi se i da se pričalo i o državnoj pomoći „Agrokoru“, ali da se od te opcije odustalo zbog mogućih „trzavica“ s Evropskom unijom.

Zanimljivo je da i Noje cirher cajtung prenosi raširenu teoriju po kojoj „neki posmatrači“ u bacanju spasilačkog užeta od strane Sberbanke, vide naznaku rastućeg uticaja Rusije na Balkanu. Švajcarski list podseća i na interesovanje Moskve za INA 2014, što je Hrvatska „kao članica EU i NATO odbila – pa i zbog agresivne ruske politike u Ukrajini i na Krimu“. Na kraju članka dodaje se da na Balkanu ljudi često imaju utisak da Evropska unija tom regionu ne poklanja dovoljno pažnje: „U ekonomskom pogledu, vakuum onda ispunjavaju investitori iz Rusije, Kine, arapskih zemalja i Turske.“

Na šta je sve spreman Gruevski?

Mazedonien Proteste in Skopje

Protesti pristalica VMRO-DPMNE u Skoplju

Frankfurter algemajne cajtung bavi se napetom situacijom u Makedoniji i postavlja pitanje: da li se ta zemlja nalazi pred građanskim ratom? „Unutar-makedonski konflikt između dva velika tabora (slovensko-makedonske većine i albanske manjine), trenutno izlazi iz okvira uobičajene političke konkurencije i postoji bojazan od nasilne eskalacije“, ocenjuje frankfurtski list. On se osvrće na nedavnu posetu evropskog komesara Johanesa Hana Makedoniji, nakon čega su „razmere krize postale još jasnije“. Predsednik Đorđe Ivanov, naime, nije primio Hana pod izgovorom da „nema vremena“. „Sama činjenica da Nikola Gruevski, odlučujući faktor iza Ivanova, ne preže ni od otvorenog konflikta s Evropskom unijom, pokazuje samo na šta je sve on spreman kako bi izbegao da izgubi moć“, zaključuje „Frankfurter algemajne cajtung“.

Hrvatska

Makedonija