Rusko-nemački gasovod pravi razlog sukoba?

Šestog dana rusko–ukrajinske svađe oko isporuke gasa zemljama Evropske unije, premijer Rusije Vladimir Putin javno je izrekao: „Evropske države treba konačno da shvate, koliko je važna hitna izgradnja planiranog gasovoda kroz Baltičko more“. Da li je Putin time označio i pravi razlog sukoba? Sukoba koji je pre svega pogodio jugoistočnu Evropu, ali je takođe i u zapadnoj Evropi izazvao velika strahovanja.

Iz Putinovog priznanja proizilazi sledeće - Ukrajina treba da bude diskreditovana kod Evropske unije kao nepouzdana tranzitna zemlja. U Moskvi se očigledno kalkuliše kako bi zbog „političke nestabilnosti“ Ukrajine, trebalo konačno odlučno „pogurati“ gradnju rusko-nemačkog gasovoda kroz Baltičko more.

Tome se protiv pet članica EU: Švedska, Poljska kao i tri bivše baltičke Sovjetske republike Litvanija, Letonija i Estonija. Ove zemlje zvanično navode da je reč o opasnostima vezanim za prirodnu sredinu. U Baltičkom moru su još uvek ostaci hemijskog oružja iz Drugog svetskog rata, i to baš u oblasti kroz koju treba da prođe novi gasovod.

EU jedini pobednik?

U stvari, vlade ovih zemalja gasovod doživljavaju kao politički pritisak Kremlja. Poljska će kao tranzitna zemlja postati marginalna. Poljska kao i tri baltičke zemlje, mogle bi da se nađu pod političkim pritiskom Moskve, na isti način kako to Kremlj sada pokušava sa Ukrajinom.

Putin poslednjih godina nije ni skrivao da će Moskva pribeći „energetskom oružju“, ukoliko Ukrajina i dalje bude stremila ka članstvu u EU i NATO. Veliki deo zapadno-evropskih političara kritikuje Kijev smatrajući ga saodgovornim za svađu. Ukrajina se ni najmanje nije približila članstvu u EU, uprkos napora njenog rukovodstva da se predstavi kao žrtva ruske politike moći. Ukrajinski predsednik time je samo udaljio Ukrajinu od Evropske unije.

Međutim, mnogo toga govori i da odmeravanje snaga Moskve sa Kijevom za Putina može biti pirova pobeda: u EU se sve energičnije zahteva smanjivanje zavisnosti od ruskih sirovina. To znači da će rusko–ukrajinski rat zbog gasa biti okončan porazom za obe strane - Ukrajine kao nepouzdane tranzitne zemlje, Rusije kao nepouzdanog liferanta koji svoje sirovine koristi u političke svrhe radi očuvanja uticaja u susednim zemljama.

Dobitnik bi mogla biti Evropska unija, ukoliko konačno njene članice primene zajedničku energetsku strategiju prema istočnom susedu. Obe strane su pozvale inspektore EU - dakle Evropska unija je na određeni način priznati sudija, što daje na značaju evropske zajednice. EU mora da iskoristi povoljnost ovog trenutka.