Ruski homoseksualci beže u SAD | Politika | DW | 22.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ruski homoseksualci beže u SAD

Sve više homoseksualaca iz Rusije traži azil u SAD, jer su u svojoj otadžbini izloženi pretnjama, a ostaju i bez posla. Od uvođenja „Zakona protiv homoseksualaca“, situacija se drastično pogoršala.

„Bila je to strašna saobraćajka“, seća se Aleks Kovkov u razgovoru za Dojče vele. Taj danas 33-godišnji Rus, svojebremeno je svojim automobilom velikom brzinom udario u zid. S potresom mozga i dubokim ranama prevezen je u čuveni moskovski Institut za urgentnu medicinu „Sklifozovski“. Ali, tamo mu nije pružena prva pomoć. Nisu mu dali ni čašu vode.

„Na našoj klinici nam ne trebaju inficirani HIV-om“, bila je reakcija na to što je Kovkov, da bi zaštitio medicinsko osoblje, prvo rekao da je zaražen. Kovkov je još uspeo da čuje: „Idi kući“. Potom se našao u čekaonici psihijatrije, ali ni tamo mu nije pružena pomoć. Sav krvav, satima je čekao na pomoć da bi na kraju skupio snage i taksijem otišao kući.

Symbolbild Kriminalisierung Homosexualität Russland

Homoseksualnost kažnjiva po zakonu

„Vi ste sramota za našu zemlju, crknite!“

U martu 2013, nekoliko meseci pre saobraćajne nesreće, Kovkova i njegovog prijatelja, nepoznate osobe su pretukle u moskovskom metrou. Iz razgovora dvojice prijatelja nasilnici su zaključili da su homoseksualci. „Vi ste sramota za našu zemlju, crknite!“ – vikali su dok su Kovkovu pretili aparatom za gašenje požara. „Onda su počeli da me njime udaraju“, gorko priča Kovkov. „U vagonu je bilo još oko 20 ljudi, ali se niko nije pomerio. Samo su gledali.“

Kada su Kovkov i njegov prijatelj konačno uspeli da pobegnu, otišli su policiju da prijave napad. Međutim, policajci su odbijali da napad povežu sa homofobijom. Policajac je rekao da prema ruskom zakonu takav prestup uopšte ne postoji. Na njih je vršen pritisak, sve dok nisu potpisali – da su napadnuti bez razloga.

Tanji Kuper iz Organizacije za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch, HRW), poznato je takvo ponašanje policije. Takozvani „Zakon protiv homoseksualne propagande“ iz jula 2013, prema kojem je u prisustvu dece kažnjivo i samo pominjanje istopolne ljubavi, pogoršao je ionako tešku situaciju ruskih homoseksualaca. „Sve više su izloženi nasilju“, kaže Kuper, koja radi u moskovskom predstavništvu „Hjuman rajts voč“. „Policija daje do znanja da ne sprovodi istrage kad su u pitanju napadi usmereni protiv homoseksualaca.“ Kuper kaže da je zbog toga LGBT zajednici postalo jasno da se u Rusiji nalazi u bezizlaznoj situaciji. „I upravo zato su mnogi homoseksualci u Rusiji i aktivisti koji se bore za prava homoseksualaca prisiljeni da traže azil u drugim zemljama.“

Posle godina ispunjenih strahom, nasiljem i borbom, Aleks Kovkov se na kraju, 5. Marta ove godine, neposredno pred 33. rođendan, odselio u SAD. Taj advokat se osećao kao da se ponovo rodio. Organizacija za ljudska prava „Spektrum“ (Spectrum) se brine o njemu i pomaže mu pri zahtevu za azil. Aleks Kovkov je kao advokat sve beležio i dokumentovao, uključujući i diskriminaciju na radnom mestu. Sve to mu sada može pomoći u procesu dobijanja azila.

Sve više potražilaca azila

Demonstration von russischen LGBT vor dem Weissen Haus in Washington

U Vašingtonu se bore za više prava kod kuće

Ne postoje zvanične statistike o tome koliko je ruskih homoseksualaca zatražilo azil u SAD, ali organizacije poput „Spektruma“, „Hjuman rajts voča“ ili „Imigrejšn ikvoliti“ (Immigration Equality) za Dojče vele potvrđuju da je od stupanja na snagu spornog ruskog zakona, interesovanje za azil naglo poraslo. Trenutno 16 Rusa u SAD dobija pomoć „Spektruma“, dok „Imigrejšn ikvoliti“ na stolu ima 44 zahteva za azil, duplo više nego pre spornog zakona.

Možda to ne zvuči kao masovni problem, ali prema navodima Arona Morisa, pravnika u organizaciji „Imigrejšn ikvoliti“, oni se koncentrišu na slučajeve koji su posebno jasni. „Još ni jedan slučaj nismo izgubili“, kaže Moris i dodaje da pripadnici LGBT zajednice iz Rusije po pravilu imaju dobre šanse da dobiju azil u SAD.

Akcijama u američkoj javnosti, pre svega mladi Rusi pokušavaju da skrenu pažnju na svoju situaciju. Nedavno su protestovali ispred Bele kuće. Mnogi od njih su izgubili posao, budućnost im je nesigurna, a pitanje je da li će moći da ostanu u SAD. Aleks Kovkov još ne zna kako će američke vlasti odlučiti o njegovom zahtevu za azil, ali je siguran da nikad više ne želi da se vrati u Rusiju.

Autori: Gero Šlis, Vašington / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama