Ruska taktika u Siriji i Ukrajini je vrlo slična | Politika | DW | 19.04.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

intervju

Ruska taktika u Siriji i Ukrajini je vrlo slična

Ruska vojna taktika u Siriji i u Ukrajini pokazuje upečatljive paralele, kaže Hana Note iz Bečkog centra za neširenje oružja i razoružanje (VCDNP). Poređenje može biti korisno i za ocenu onoga šta predstoji u Ukrajini.

Ukraine | Kriegsschäden in Charkiw

Harkov, 16.04.2022.

Ukraine Krieg, Hanna Notte, Militärexpertin

Hana Note

Čečenija, Sirija, Ukrajina: od početka rata u Ukrajini, stručnjaci povlače paralele između prethodnih ruskih ratova i ovog sadašnjeg. Hana Note, stručnjakinja Bečkog centra za neširenje oružja i razoružanje (VCDNP), vidi pet velikih sličnosti između ruskog vojnog angažmana u Siriji i ovog sada u Ukrajini.

Prva sličnost je u sekvencijskom načinu organizovanja vojnih operacija. To znači da Rusija nastupa u odvojenim fazama.

Druga sličnost je „taktika opkoljavanja, opsade i bombardovanja gradova, a zatim, uspostavljanje tzv. ‚humanitarnih koridora'. Pri tom treba biti vrlo oprezan kada se taj termin koristi", kaže Note.

Treću paralelu predstavljaju strani ratnici. To je složeno pitanje jer Rusija najpre optužuje drugu stranu da angažuje strane legionare, ali onda to čini i sama.

Paralele četiri i pet tiču ​​se dezinformacija. S jedne se strane radi se o tvrdnji da protivnik koristi ljude kao štit. Rusija je ranije često optuživala teroriste da koriste ljude kao štit, a sada to isto radi s bataljonom Azov u Mariupolju. A onda su tu tvrdnje da protivnik koristi hemijsko oružje.

pročitajte: Rat u Ukrajini

Uprkos svim paralelama, važno je videti i razlike između ruskih operacija u Siriji i Ukrajini, kako po ciljevima, tako i po veličini, naglašava vojna stučnjakinja iz Beča.

Sekvencijski organizovan rat

Objašnjavajući u razgovoru za DW što podrazumeva pod sekvencijskim načinom ratovanja Hana Note podseća da su u Siriji Asadov režim i ruska vojska, koja je intervenisala u septembru 2015. više puta pauzirali s napadima u nekim delovima zemlje kako bi preduzeli akciju na drugim mestima. Početkom 2017. stvorili su takozvane „zone deeskalacije" u zapadnoj Siriji, dopuštajući Asadovom režimu da udruži resurse kako bi zauzeo teritoriju na istoku zemlje, ali i da se reorganizuje te da popuni potrošene resurse. Asadov režim, podržan od Rusije, 2018. se vratio i ponovno preuzeo ove „zone deeskalacije", s izuzetkom Idliba, koji do danas nije pod kontrolom sirijske vlade, kaže Note.

pročitajte:Deset godina rata: Komplikovan odnos Nemačke i Sirije

U Ukrajini je Rusija objavila da je prva faza tzv. „specijalne vojne operacije" završena, te da je fokus sada na „oslobađanju", kako oni to nazivaju, Donbasa. I zaista, ruske trupe su se povukle s područja Kijeva i severne Ukrajine.

Ali to ne znači da će se sirijski scenario u potpunosti ponoviti, naglašava Note. Ovo podsećanje na Siriju je važno jer ne bi bilo pametno prepustiti se preuranjenom optimizmu - da su borbe u drugim delovima zemlje definitivno okončane - samo zato što su Rusi rekli da će se sada usredotočiti na Donbas.

Opasni ‚humanitarni koridori‘

I kada se radi o pokušajima uspostave humanitarnih koridora iz opkoljenih gradova, posebno Mariupolja, primer Sirije pokazuje da na takve koridore treba gledati s krajnjim oprezom, podseća Note:

 „Opsada Alepa 2016. trajala je više od šest meseci. I tu su Rusi najavili koridore, ali im mnogi civili nisu verovali. Drugi problem je to što ruska vojska sve one ljude koji zbog straha ne koriste koridore vidi kao legitimne mete. Tako je bilo u predgrađima Damaska ​​2018. Narativ je bio: ljudi su mogli da napuste grad. Oni koji su ostali smatrani su ‚teroristima'. S obzirom na to što se događa u Ukrajini, to je zabrinjavajuće."

Kada je reč o Mariupolju i pokušajima da se tamo uspostave koridori, još je komplicikovanije. U Siriji su Rusi obično nudili barem neku opciju. Ljudi su se mogli predati, položiti oružje i ostati - ili su mogli izaći. Većina je tada otišla u Idlib. Sada u Mariupolju postoji problem što su civili očito bili prisiljeni da dopustei da ih autobusima evakuišu u Rusiju. Tamo su bili prisiljeni da lažno svedoče o zbivanjima u Mariupolju, objašnjava Hana Note.

Hemijsko oružje i „crvena linija"

Kada je reč o strahu da bi ruska vojska mogla da upotrebi hemijsko oružje  Note naglašava da je, gledano iz pozicije međunarodne zajednice, zabrana upotrebe hemijskog oružja značajno oslabljena onim što se dogodilo u Siriji. Takvi su se napadi Asadove vojske nastavili čak i nakon što je Sirija rekla da je uništila sve arsenale hemijskog oružja – sve uz zaštitu Rusije pred međunarodnim telima poput recimo OPCW-a, Organizacije za zabranu hemijskog oružja. Savet bezbednosti UN i zapadne zemlje nisu uspele da ponovno jasno povuku ovu crvenu liniju.

pročitajte:Putin se preračunao u Siriji

Masakr u Buči pokazao je da se Rusija malo obazire na optužbe međunarodne zajednice. Pitanje je, međutim, u kojoj je meri upotreba hemijskog oružja efikasna opcija u vojnom sukobu? Asad je koristio hemijsko oružje operativno i taktički usko povezano s drugim akcijama vojske. Područja koja je držala opozcija bila su izložena kolektivnom kažnjavanju. To se događalo paralelno s opsadama i drugim nasiljem, kaže Note.

Kada se radi o Ukrajini, neki stručnjaci smatraju da je tamo već sada na delu rat iscrpljivanjem. Njegov cilj demoralizovanje civilnog stanovništva. U tom kontekstu nije isključena upotreba hemijskog oružja, tim više što troškovi za takvu akciju ne bi bili naročito visoki.

pročitajte:Turska ofanziva u Siriji i Rusija

No čak i ako Rusija na kraju ne bude upotrebila hemijsko oružje, već i stalne lažne tvrdnje da Ukrajina priprema hemijsku ofanzivu koriste ruskoj vladi. Prvo, zato što se tako podržava narativ, koji u Rusiji promoviše ruska propaganda, da Ukrajina predstavlja pretnju tim oružjem za masovno uništenje. Drugo, sama mogućnost da Rusija ipak upotrebi hemijsko oružje stvara strah i terorizuje Ukrajinu. To je dakle, za Rusiju prilično jednostavna i komotna taktika koja donosi rezultate, a malo košta, kaže u razgovoru za DW Hana Note, stručnjakinja Bečkog centra za neširenje oružja i razoružanje (VCDNP).

Razgovor vodio Mihail Bušujev, priredio Zoran Arbutina

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.