Koristimo kolačiće kako bismo poboljšali našu ponudu. Više informacija možete naći u našim uslovima o zaštiti podataka.
Šta govori hitnja sa kojom Vladimir Putin gura reformu Ustava kojom će smanjiti ovlašćenja predsednika? Sagovornici DW veruju da će čak i Putin naići na otpore među svojim ljudima te da stoga sve hoće da obavi brzo.
Ako se sada, nakon početne euforije oko rezultata berlinske konferencije o Libiji trezveno sagleda, može se zaključiti: predloženi put nema alternativu, ali je prevelika opasnost da sve to propadne, smatra Rajner Zolih.
Veliki je uspeh Nemačke što su sukobljene strane u Libiji došle u Berlin i potpisale zajedničku izjavu. To je za sada samo komad papira, ali je put kompromisa jedini put za tu zemlju, komentariše novinar DW Jens Turau.
U Rusiji to zovu „problem 2024“ – tada Vladimiru Putinu ističe drugi mandat zaredom na mestu predsednika. Sada je predložio korenitu reformu Ustava ne bi li zadržao moć, komentariše novinar DW Roman Gončarenko.
General Kalifa Haftar razmišljao je cele noći – i otišao iz Moskve, a da nije potpisao dogovor o obustavi vatre u Libiji. Pre toga je sve govorilo da bi moglo doći do popuštanja napetosti.
Semjon Semjonov je živeo sa roditeljima u malom gradu u Sibiru i sanjao o tome da nastupi na nekoj velikoj pozornici. I nije mogao da poveruje kada su ga uočili i izabrali lovci na talente iz čuvene baletske škole teatra Boljšoj.
Hoće li se Rusija zbližiti sa Nemačkom i EU? To bi bilo važno, s obzirom na tenzije na Bliskom istoku. Poseta kancelarke ruskom predsedniku je korak u dobrom pravcu, piše Jurij Rešeto, urednik u moskovskom studiju DW.
Da li je poseta kancelarke Merkel predsedniku Putinu znak otopljavanja odnosa? Nemačka i Rusija imaju sličan stav o dešavanjima na Bliskom istoku, a veže ih i novi gasovod. U tim stvarima je Amerika na suprotnoj strani.
Ko profitira od Turskog toka? Turska, Bugarska i Srbija. A ko gubi? Rusija. Putin nije dobio ono što je želeo, a Gazprom je bespotrebno potrošio previše novca, procenjuje urednik u redakciji DW na ruskom Andrej Gurkov.
Nemačka štampa izveštava o puštanju u rad gasovoda Turski tok čiji će rukavac ići i do Srbije. Jedan stručnjak navodi da je Srbija otvorena samo za ruski gas, a neki komentatori misle da EU gubi trku na Balkanu.
Šefovi turske i ruske države Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin otvaraju gasovod Turski tok. To je veliki korak ka međusobnom zbližavanju dve države. No iza kulisa nije sve tako harmonično.
Sa svojim „zamorom od proširenja“ EU gubi i atraktivnost, ali i uticaj u Jugoistočnoj Evropi. Drugi akteri privlače vojnom i ekonomskom snagom. Nemačka agencija dpa pokušava da analizira da li je to prava alternativa EU.
Vladimir Vladimirovič Putin tačno dvadeset godina vlada Rusijom. Obećao je jačanje države, životni standard kao u Portugaliji i demografski oporavak stanovništva. Analiziramo koliko je od toga uspeo da ostvari.
Vojno gledano predsednik Asad je ostvario uspeh. Ali u Siriji i dalje nema mira. On bi ubuduće mogao još autoritarnije da vlada. Za Evropu će to i dalje biti izazov.
Berlin kritikuje odluku SAD da uvedu sankcije svima koji grade rusko-nemački gasovod Severni tok 2. Mišljenja novinskih komentatora u Nemačkoj su podeljena: da li je ovo čista ucena ili opravdani potez Vašingtona?
Rusija i Ukrajina su se u Berlinu dogovorile o novom sporazumu oko tranzita gasa. Nakon proboja u pregovorima, morala bi da uslede i dela, smatra Andrej Gurkov.
