Rusija vs SAD, danas oko Kosova

Očekivano, SAD su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu iznele stav da Deklaracija o kosovskoj nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu. „SAD pozivaju Međunarodni sud pravde da Deklaraciju ostavi netaknutu kao izraz volje kosovskog naroda, bilo odbijajući da se izjasni o njenoj legalnosti, bilo utvrđujući da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti“, rekao je američki zastupnik Harold Hongđu Ko.

Američki predstavnik je rekao da je do sada bilo preko 100 ovakvih deklaracija i da nijednom nije traženo mišljenje ovog suda. Slično je bilo i u slučaju Slovenije, Hrvatske i nekih drugih država.

On je apelovao na sud da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu ili da, u suprotnom, Kosovo posmatra kao „poseban“ slučaj. Stav SAD je da međunarodno pravo „ne reguliše“ deklaracije o nezavisnosti, a da je Rezolucija 1244 „anticipirala, iako nije unapred odredila“ nezavisnost Kosova kao ishod.

Ruski ambasador citirao Hisenija

Ništa manje očekivano, Rusija se usprotivila nezavisnosti Kosova i oceila Deklaraciju nelegalnom. Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan naznačio je i da opšte međunarodno pravo „sprečava Kosovo da proglasi nezavisnost“, budući da narod Kosova ne uživa pravo na samoopredeljenje.

Gevorgijan je kritikovao bivšeg glavnog pregovarača Martija Ahtisarija „jer je propustio da obezbedi sporazum i istupio sa sopstvenim rešenjem, suprotnim stavu jedne od strana“. U opisu tih pregovora, ambasador Rusije poslužio se rečima glavnog zastupnika vlasti u Prištini Skendera Hisenija: „Pregovori su vođeni o tome da li će Srbija prihvatiti nezavisnost Kosova ili neće“.

Španci osudili Deklaraciju

Prva se 15-članom Sudskom veću danas obratila Španija, koja je, kako se i očekivalo, podržala celovitost i suverenitet Srbije.

Španija je ocenila da je jednostrana Deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom zato što je njom prekršena rezolucija 1244 Saveta bezbednosti. „Deklaracija ne može biti u skladu sa međunarodnim pravom zato što narušava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koji je uklesan u rezoluciju 1244“, rekla je pravna zastupnica Španije Konsepsion Eskobar Hernandez. Ona je dodala da „usvajajući rezoluciju 1244, Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova, niti da tadašnja SR Jugoslavija izgubi suverenitet nad pokrajinom“.

Finska: „Nezavisnost je činjenica!“

Poslednja se, za utorak, Sudu obratila Finska koja je, kao i SAD, podržala kosovske Albance. Pravna zastupnica Finske Paivi Kaukoranta nazvala je deklaraciju „političkim aktom“ zasnovanim na događajima iz prošlosti.

Nazivajući nezavisnost Kosova „činjenicom“, Kaukoranta je ocenila da je proglašenje nezavisnosti uvek u suprotnosti sa unutrašnjim pravom matične države. Ona je naznačila da je nezavisnost Kosova posledica neuspeha pregovora Beograda i Prištine sprovedenih po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, uz posredovanje izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, bivšeg finskog predsednika.

bc/nr/dw/beta

Na sledećoj strani pročitajte šta su juče izjavili predstavnici Kine, Kipra, Hrvatske i Danske

Kina i Kipar u klin, Hrvatska i Danska u ploču

Pred Međunarodnim sudom pravde izjave o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova dale su Kina, Kipar, Hrvatska i Danska. Prve dve države nezavisnost Kosova smatraju nelegalnom, dok druge dve taj čin opravdavaju.

Ovo je prvi put da Kina učestvuje u nekom procesu pred Međunarodnim sudom pravde, što govori i o značaju ovog procesa, izjavila je predstavnica Kine Sie Hanćin uz objašnjenje da se ovde radi „o nekim fundamentalnim stvarima za mir i stabilnost na Balkanu i međunarodno pravo“.

Predstavnica Kine tvrdi da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 SB UN, i da se time gaze teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Hanćin smatra da pravo na samoopredeljenje ne može da se primeni u slučaju Kosova.

Relevantnost deklaracije o nezavisnosti se ne može meriti činjenicom da je nezavisnost Kosova priznalo više od 60 zemalja. Rešenje se može postići samo uz saglasnost svih strana, dakle i Srbije, istakla je ona.

Protiv nezavisnosti Kosova je i Kipar, čiji predstavnik, Vahan Lou tvrdi da je prilikom proglašenja nezavisnosti pogaženo nekoliko važnih elemenata:

„Prvo, Kosovo je 1999. godine bilo sastavni deo Srbije. Drugo, u junu iste godine upravljanje je samo prebačeno iz ruke Srbije na međunarodnu administraciju. Treće, u februaru 2008. Kosovo je i dalje bilo u sastavu Srbije, i četvrto, nezavisnost je proglašena na delu teritorije Srbije, bez saglasnosti njene vlade“.

Danac: „Kosovo je specifičan slučaj!“

Predstavnici Kipra su Kosovo uporedili sa severnim delom svoje zemlje, okupiranim od turskih snaga. Za razliku od njih, predstavnica Hrvatske, Andreja Metelko Zgombić, tvrdi da je nezavisnost Kosova proglašena u skladu sa međunarodnim pravom. Ona je podsetila na ustavni položaj Kosova od 1974. godine, nasilno ukidanje autonomije Kosova 1989, kao i na, kako je rekla, „sistematsko nasilje i diskriminaciju kosovskih Albanaca tokom 90-tih“.

„Konstatujemo da gaženje prava Albanaca i sistematsko nasilje nad njima od strane Savezne Republike Jugoslavije,veoma važan element, koji se mora uzeti u obzir od strane suda“.

Hrvatska je ubeđena da nezavisnost Kosova doprinosi miru i stabilnosti u regionu. To stanovište je podržao i predstavnik Danske, Tomas Vinkler, koji je izrazio žaljenje zbog propadanja pregovora.

„Kosovo je specifičan slučaj koji ne može da se koristi kao presedan za secesiju u drugim državama. Dve stvari ga čine posebnim: nasilje i međunarodno prisustvo, kao i status Kosova unutar Jugoslavije“.

Tomas Vinkler dodaje da proces nezavisnosti ne može da se vrati nazad i da u Evropi ima mesta i za Srbiju i za Kosovo.

autor: Bahri Cani, Hag

odg. urednik: Nemanja Rujević