Rusija se vraća u Avganistan | Politika | DW | 06.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

geopolitika

Rusija se vraća u Avganistan

Ove godine se navršavaju četiri decenije otkako je SSSR okupirao Avganistan i tri decenije od povlačenja. Bio je to krvav rat mada se neki u Kabulu sa nostalgijom sećaju tog doba. Rusija tu i dalje ima važne interese.

Sovjetske trupe u Hairhani 1980.

Sovjetske trupe u Hairhani 1980.

Ulični štand u Kabulu sa piratskim DVD-ovima. Kao alva idu filmovi o Mohamedu Nadžibulahu, poslednjem avganistanskom predsedniku za vreme sovjetske okupacije. Nadžibulah danas važi manje kao socijalista, a više kao patriota i modernizator. Naklonost mnogih Avganistanaca tom predsedniku je, međutim, praćena nostalgičnim pogledom na deset godina sovjetske okupacije koja je okončana 1989. godine.

Prodavac filmova Abdul Huse je ponosan na svoje poznavanje ruskog jezika. Osamdesetih je, kaže, studirao u Sovjsetskom Savezu i sve do danas neguje veze s ruskim prijateljima. „Tada je sve bilo uređeno. Država je regulisala cene, korupcije nije bilo, državne službenike niste mogli da podmitite, a socijalne usluge i stipendije su se dodeljivale prema zasluzi, a ne preko veze“, priča Abdul.

Pre dolaska Sovjeta je pohađanje fakulteta bilo rezervisano za mali broj ljudi u gornjem sloju društva. Sovjeti su stipendirali i decu nadničara, Avganistancima pružili oficirsku, policijsku obuku i onu za državnu službu, izgradili su fabrike i puteve, stanove i škole. Abdul Hase i njegovi vršnjaci su se rado sretali u sovjetskog kulturnom centru u Kabulu: filmske projekcij ei koncerti su im davali osećaj da imaju sponu s modernim svetom.

Rat protiv mudžahedina

Diplomat Andrej Avetisian je tada bio stacioniran u Avganistanu. Avetisian, koji je kasnije bio ruski ambasador, priseća se nekadašnjeg Kabula: „Bio je to lep i zelen grad. Ljudi su šetali, piknikovali u parkovima. Ružnih sivih zidova nije bilo. Rat se u Kabulu nije ni primetio, svakodnevica je bila naizgled sasvim normalna.“

Još danas mnoge zgrade u avganistanskom glavnom gradu svedoče o angažmanu Moskve, na primjer velika pekara koja peče hleb za državne institucije i bolnice, zgrade u kojima su sovjetski i avganistanski službenici rame uz rame radili i stanovali. Ti stanovi s centralnim grejanjem i tekućom vodom su do danas jako traženi.

Za razliku od današnjih zapadnih diplomata i radnika na polju razvojne pomoći, sovjetski instruktori, inženjeri i prevodioci nisu živeli u izolovanim ekskluzivnim četvrtima, za njih je kontakt s domaćim stanovništvom bio normalan. Obični vojnici Crvene armije su često i sami poticali iz seljačkih porodica sličnih onima u Avganistanu.

Afghanistan Jahrestag Saur-Revolution Kabul

Propagandna poruka na zgradi aerodroma u Kabulu (1980)

No, dok su Sovjeti gradovima donosili napredak, u ruralnim područjima se vodio rat protiv mudžahedina, pri čemu se nije štedelo ni civilno stanovništvo. Jedan poljoprivrednik iz provincije Helmand na jugu Avganistana se još živo seća kako su sovjetske trupe bombardovale njegovo selo za vreme jedne svadbe. Nevesta je tada poginula. „Sovjeti su koristili napalm-bombe i nervni gas, mine, ali i male mine skrivene u igračkama, uništili su sela, stada i useve. Ali nisu ugušili ustanak“, priča taj seljak.

Otprilike trećina od gotovo 16 miliona Avganistanaca je izbegla u Pakistan i Iran. Blizu dva miliona civila je poginulo u deset godina sovjetske okupacije. Poređenja radi, tokom zapadne intervencija je od 2001. godine ubijeno oko 30.000 civila.

Rusija profitira od angažmana Zapada

Međutim, i tada i danas je rat u Avganistanu i interni konflikt između stanovništva na selu, koje se odvajkada nasiljem protivilo promenama, i stanovništva u gradovima koje želi modernizaciju. Kad je zapad 2001. godine intervenisao, Sovjetski Savez je već bio istorija. Vojna avantura na Hindukušu je doprinela propasti te komunističke imperije.

Rusija je, međutim, naučila lekciju iz okupacije i neslavnog povlačenja, kaže diplomata Andrej Avetisian: „Rekao bih da je to vrlo važna lekcija koju smo naučili iz rata: Rusija nikad ne bi poslala vojnike u Avganistan, ni pod kakvim izgovorom.“

Flash-Galerie Glasnost die Sowjetunion zieht sich aus Afghanistan zurück

Poslednji sovjetski vojnici su 1989. ispraćeni cvećem

To nije ni potrebno, jer na posletku zapadni saveznici jamče strateški pat koji sprečava zapadanje čitave zemlje u haos. Od toga profitira i Rusija. Povlačenje zapadnih snaga iz Avganistana bi uzdrmalo čitav region i ugrozilo interese Moskve. Rusija želi ne samo da prekine puteve krijumčarenja droga, već i da spreči napredovanje islamističkih ekstremista.

Tako jasno se to u Moskvi, međutim, ne ističe. „Smanjenje američkih trupa na polovinu broja u Avganistanu je korak u pravom smeru“, komentarisala je Marija Zakarova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi.

Davno je Moskva pokrenula sopstvene mirovne inicijative, odavno Rusi podržavaju razne snage na Hindukušu. Šefu diplomatije Lavrovu nedavno nije smetalo da na mirovnoj konferenciji bude u istom kadru sa Talibanima. To je bio šamar vladi u Kabulu koju Moskva isto tako pomaže novcem i oružjem, baš kao i paravojne jedinice na severu Avganistana koje su neprijatelji Talibana.

Putinovoj vladi, međutim, nije stalo jedino do regionalne stabilnosti u centralnoj Aziji. Angažman u Avganistanu potcrtava i povratak Rusije na međunarodnu binu kao ozbiljne sile.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM