Rusija napada ukrajinsku gasnu mrežu uoči zime

To je Rusija činila i ranije – međutim, bez izazivanja široko rasprostranjenog nestanka struje. Stručnjaci veruju da ruska vojska ove jeseni smišljeno gađa infrastrukturu za proizvodnju gasa i gasovodnu mrežu – na samom početku grejne sezone. Zbog toga bi zima 2025/26. mogla da bude najteža za Ukrajinuod početka sveobuhvatne ruske invazije u proleće 2022.

Počinje grejna sezona, ali ne za sve Ukrajince

Grejna sezona već je započela u Rivenskoj, Lavovskoj i Hmeljnickoj oblasti, kao i u glavnom gradu Kijevu. Međutim, trenutno se grejanjem snabdevaju samo javne ustanove. U Hersonu je grejna sezona počela 1. oktobra za domaćinstva sa sopstvenim bojlerima, a u Harkovskoj oblasti grejna sezona bi trebalo da počne oko 1. novembra.

Istovremeno, u nekim gradovima Harkovske oblasti, posebno u Kupjansku, grejanja neće biti, kako je za ukrajinski radio izjavio Oleh Sinegubov, načelnik regionalne vojne administracije. Razlog su ruski napadi na energetske objekte u tom regionu.

Proizvodnja gasa na nišanu Rusije

Prema navodima agencije „Blumberg“, najnoviji masovni ruski napadi paralizovali su više od polovine ukrajinskih postrojenja za proizvodnju gasa. Granatiranje u Harkovskoj i Poltavskoj oblasti u noći između 2. i 3. oktobra bilo je jedno od najrazornijih od početka ruske agresije, rekao je Sergej Korecki iz ukrajinske energetske kompanije „Naftogaz“. On je naglasio da su ruske oružane snage izvršile napad sa 35 projektila, uglavnom balističkih, i sa 60 dronova.

„Ovo je ciljani teror protiv civilnih objekata koji proizvode i prerađuju gas, koji je ljudima potreban za svakodnevni život. Ne postoji nikakav vojni smisao. Ovo još jednom pokazuje rusku perfidnost i usmereno je isključivo na prekid grejne sezone i sprečavanje grejanja ukrajinskih domaćinstava tokom zime. Značajan deo naših objekata je oštećen u ovom napadu. Neka od oštećenja su kritična“, rekao je Korecki, prema saopštenju pres-službe Naftogaza.

Pad proizvodnje gasa, ali cene ostaju iste

„Rusi žele da Ukrajina ostane bez gasa. Moramo kupiti još više opreme za vanredne situacije jer, osim proizvodnje gasa, neprijatelj sada napada i distributivne mreže gasnog transportnog sistema“, rekao je za DW Volodimir Omelčenko, energetski stručnjak u ukrajinskom istraživačkom centru Razumkov.

Krajem septembra, Sergej Korecki je u intervjuu za „Vašington post" izjavio da su Rusi uništili oko 42 odsto dnevne proizvodnje prirodnog gasa u Ukrajini. Noviji podaci još uvek nisu objavljeni.

„Rusija će učiniti sve da nas spreči u proizvodnji gasa. (…) Biće teško zaštititi sve to“, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na konferenciji za štampu sa holandskim premijerom Dikom Shofom početkom oktobra. Kasnije je Zelenski uveravao da se cene gasa za ukrajinska domaćinstva neće povećavati. „Ove zime ćemo zadržati fiksnu cenu gasa za građane; neće biti poskupljenja“, rekao je Zelenski u svom video obraćanju 7. oktobra.

Kako će Ukrajina platiti dodatni uvoz gasa?

Ukrajina je gotovo ispunila svoj preliminarni plan za skladištenje gasa za grejnu sezonu. Međutim, nakon nedavnih napada na postrojenja za gas i transportnu infrastrukturu, vlada mora da revidira svoje planove. „Namera nam je da povećamo kapacitet uvoza za još 30 odsto, ako uspemo. Sve će zavisiti od toga koliko brzo obnovimo infrastrukturu. Što brže završimo obnovu, to će nam manje uvoza biti potrebno“, izjavila je ministarka energetike Svetlana Hrinčuk na brifingu u Kijevu 7. oktobra.

U avgustu je Hrinčuk najavila da će do početka grejne sezone u skladištima biti uskladišteno 13,2 milijarde kubnih metara gasa, od čega će 4,6 milijardi biti iz uvoza. Volodimir Omelčenko iz Razumkov centra naglasio je da će, nakon uništenja postrojenja za proizvodnju gasa, Ukrajina biti primorana da traži dodatni uvoz. Čak i ako vlada ispuni plan i do kraja oktobra uskladišti planiranih 13,2 milijarde kubnih metara gasa, ta količina neće biti dovoljna, rekao je on. Prema njegovoj proceni, Ukrajini će biti potrebno dodatnih dve milijarde kubnih metara gasa. „Povećanje uvoza će zahtevati dodatna sredstva – do milijardu dolara, koja će morati da se obezbede uz pomoć međunarodnih partnera“, naglasio je on.

Ministarka Hrinčuk je izjavila da Ukrajina ima finansijska sredstva za uvoz. Zemlja je već obezbedila kredite od 500 miliona dolara od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i 300 miliona dolara od Evropske investicione banke za kupovinu energenata. Za oba kredita garant je Evropska komisija.

Niske cene gasa – hladni radijatori?

Ukrajina će, pre ili kasnije, morati da otplati te kredite. Uprkos tome, ukrajinska vlada godinama odbija da poveća cene gasa za građane. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bez viših tarifa za domaćinstva, energetski snabdevači neće moći da obezbede dovoljno grejanja. „Prirodni gas se u Evropi kupuje po ceni od 23.000 do 27.000 grivni (otprilike 480 do 560 evra) za hiljadu kubnih metara. Građanima se isporučuje po ceni od 7.900 grivni (oko 165 evra) s PDV-om. Dakle, razlika iznosi oko 20.000 grivni, i neko mora da pokrije taj trošak", rekao je za DW Svjatoslav Pavljuk iz Udruženja energetski efikasnih gradova Ukrajine. Do sada je, kaže on, Ukrajina mešala sopstveni, jeftiniji gas sa skupljim uvoznim gasom i „nekako sastavljala kraj s krajem". Ali sada, kada je neophodno više uvoza, „sve iluzije o jeftinom gasu moraju prestati".

„Opštine ne mogu da izdvajaju svoja sredstva za popravku mreže, poboljšanje energetske efikasnosti ili prelazak na alternativna goriva kao što su biomasa ili toplotne pumpe, već ih moraju koristiti za pokrivanje razlike u cenama“, rekao je Pavljuk.

U takvim okolnostima, biće neophodne uštede, a gradsko grejanje će verovatno isporučivati manje gasa, što znači i niže temperature, pretpostavlja Svjatoslav Pavljuk. „Radijatori će biti manje topli. Nećete se smrznuti, ali će biti hladnije nego inače. Tako će izgledati naša grejna sezona, i razlikovaće se od grada do grada“, rekao je ovaj stručnjak. On savetuje građanima da se već sada pripreme za moguće nestanke struje, gasa i grejanja.