Rusija i Turska – prijateljstvo iz računa | Politika | DW | 01.12.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rusija i Turska – prijateljstvo iz računa

Ankara se nada da će poseta ruskog predsednika Putina doneti nove impulse bilateralnoj trgovini. Rusija i Turska različito vide mnoge svetske i regionalne političke probleme, ali nastoje da to ne pokvari njihov odnos.

Bar na papiru, odnosi između Ankare i Moskve su na vrlo visokom nivou. Ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak stiže na sednicu Saveta za bilateralnu saradnju koja je gotovo istog ranga kao i zajednička sednica dve vlade. No, na ovom sastanku svakako neće biti samo nabrojane stavke u kojima se dve države slažu; kao važne sile u crnomorskom regionu i na Bliskom istoku, Rusija i Turska se često sreću na regionalnim kriznim žarištima – a na njima slede najčešće suprotne političke ciljeve.

Tako kada je reč o Siriji turski predsednik Redžep Tajip Erdogan traži da Bašar al Asad ode sa vlasti, dok je Putin jedan od najvažnijih saveznika sirijskog šefa države. Što se tiče Ukrajine, Turska je kritikovala aneksiju Krima – poluostrva na kome živi i Turcima bliski narod Tatara. Na Kavkazu, u sukobu oko Nagorno Karabaha, jermenske enklave u Azerbejdžanu, Turska je na strani te države i smatra da Rusija ne vrši dovoljan pritisak na Jermene.

Treba li očekivati oštre reči?

Putinova poseta neće približiti rešenju nijedan od ovih problema, kaže za DW Kamer Kasim, stručnjak za Rusiju iz trusta mozgova USAK iz Ankare: „Pozicije obe strane su nepromenjene.“ Dodaje da čak i u bilateralnoj trgovini ima problema. Dok Turci u Rusiji kupuju pre svega zemni gas kojim pokrivaju 65 odsto svojih potreba za gasom, turski izvoz u Rusiju stalno opada – njegov obim se sa 5,1 milijardi dolara u 2013. smanjio na 4,5 milijarde u istom periodu ove godine. Sve je veća razlika između izvoza u Rusiju i uvoza iz te zemlje.

Türkei Gazprom Pipeline

"Plavi tok" kroz Crno more doprema gas iz Rusije direktno u Tursku

Od političara kao što su Erdogan i Putin moglo bi se očekivati da o takvim problemima govore oštrim rečima. Međutim, nije tako: „I pored svih problema, dve strane se trude da održe miran ton“, kaže Kasim. Iako se ne slažu u mnogim stvarima, obe zemlje su rešene da te probleme stave u zagradu i unapređuju saradnju gde god je to moguće. Ruski državni koncern Rosatom u Akuju gradi prvu tursku nuklearnu elektranu koja bi trebalo da počne sa radom sledeće decenije. A ruski turisti na turskoj obali ostavljaju milijarde.

Turska ne učestvuje u sankcijama

Osim toga, Turska ima teoretsku šansu da svoj izvoz, koji trpi štetu zbog nemira na Bliskom istoku, poboljša preusmeravanjem na rusko tržište, kaže Orkan Gafarli iz Centra za strateške studije nove Turske u Ankari. On dodaje da se Ankara pri tome kreće neobičnim putem. U razgovoru za DW, Gafarli ukazuje da se Turska nije pridružila sankcijama Zapada protiv Rusije zbog krize u Ukrajini. Iz vladinih krugova je stiglo objašnjenje da Ankara ne smatra da tim sankcijama može nešto da se postigne. Istovremeno se razmišlja o tome da se u bilateralnoj trgovini odustane od američkog dolara kao sredstva plaćanja i da se on zameni rubljom i turskom lirom.

Moskva je sa velikom pažnjom pratila i delom veoma oštre anti-zapadne izjave Erdogana, kaže stručnjak za Rusiju Gafarli. On dodaje da je ruskom rukovodstvu jasno da Turska kao članica NATO i pretendent na članstvo u EU pripada Zapadu, ali da Moskva i pored toga nastoji da „u što većoj meri privuče Turke na svoju stranu“. U to spada i diskusija o pristupu Turske organizaciji „Šangajske petorke“ koju trenutno čine Kina, Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija i Tadžikistan. Erdogan je u prošlosti više puta glasno razmišljao o okretanju leđa EU i priklanjanju „Šangajskoj petorki“. Od 2012, Turska je i zvanični partner te organizacije.