Rusija i Srbija: Ima neka tajna veza? | Politika | DW | 03.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

Rusija i Srbija: Ima neka tajna veza?

Srbija je zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Istovremeno, to je i zemlja u kojoj je uticaj Rusije veoma jak. O tome svedoči i sve veći broj različitih društava srpsko-ruskog prijateljstva.

Saša Savić zvani Švaba je bajker, patriota i pravoslavac. Živi u Nišu, ali je rođen u Berlinu kao dete gastarbajtera. Vaspitavan je, kaže, kao Jugosloven. I iako je odrastao na zapadu, upliv zapadne ideologije, kulture i muzike na prostore Srbije u njemu je probudio otpor prema svemu što je zapadno.

„Bio sam momak kada se u meni probudio taj srpski inat. Prijavio sam se u dobrovoljce, pa sam neko vreme proveo na ratištima bivše Jugoslavije. Oduvek sam voleo motore, družio se s mnogim motoristima, odlazio s njima na razne moto-skupove. Vidim ja da tu ima kvalitetnih ljudi sa zanimljivom ideologijom i tada sam shvatio da je motor simbol slobode. Ja sam oduvek voleo slobodu, ali ne tu zapadnu slobodu, već onu u skladu sa srpskom tradicijom."

U tu „tradiciju" spada i ljubav prema Rusiji. Švaba je predsednik srpskog ogranka moto-kluba „Noćni vukovi" iz Rusije, čiji je počasni član i predsednik Vladimir Putin. Putovao je i u Moskvu 2010, a kasnije i na Krim.

Serbisch-Russische Freundschaft (DW/J. Djukic-Pejic)

Saša Savić

„Zašto? To me je pitao i ruski ministar odbrane Šojgu kada sam stajao s 'Noćnim vukovima' i kozacima ispred Hrama Svetog Save. Dolazi Šojgu i vidi moj ruski orden koji sam dobio za povratak Krima Rusiji, prilazi mi i hvata me za orden. 'Odakle ti ovo?' – 'Gospodine ministre, ja sam bio tamo.' – 'Stvarno? Zašto?' – Mislim se šta da mu odgovorim i u sekundi kažem: 'Osećao sam potrebu da vratim uslugu svom bratskom narodu za devedesete. Bio sam tamo, dao svoj doprinos. Vi ste vratili ono što je vaše, sad vi nama pomozite da vratimo ono što je naše.' On se nasmeja, kaže 'Svaka čast'. Pružio mi ruku. A ja ne mogu da verujem da je mi je ministar Šojgu prišao."

Rusko ostrvo na Balkanu

Poslednjih godina kao da je došlo do ekspanzije srpsko-ruskog prijateljstva. Da li je zaista u pitanju „ljubav"? Za novinara iz Beograda Jakšu Šćekića odgovor je jednostavan: strateški interes Rusije je da ostane na Balkanu. „Rusija će učiniti sve da tako i ostane, da Srbija u budućnosti ostane rusko ostrvo na Balkanu, pa i ako jednog dana uđe u EU."

„Ruski ambasadori", nastavlja Šćekić, „u Srbiji se ponašaju kao šefovi gubernija i koriste svaku priliku da to i pokažu. Ruska propaganda je veoma jaka, 'Sputnjik' sve više citiraju kao izvor vesti u srpskim medijima. Sećamo se krajnje podaničkog poteza premijerke kad je na noge nosila ruskom ambasadoru svoj intervju agenciji Blumberg. Ista ta premijerka, a i predsednik zemlje trpe ruskog tajkuna u vladi (ministar Nenad Popović, prim ur.) koji javno iznosi stavove suprotne politici vlade. To prolazi! Zauzvrat, Rusija je tu tek koliko treba, jer zna da joj Srbija bez ikakvog truda pada u krilo kao zrela kruška".

Dva bratska naroda

Ljubav prema Rusima deli još jedan Nišlija. Novinar Borivoje Ugrinović je sa porodicom došao iz Prizrena, na Kosovu, gde je živeo do rata. Član je jednog od mnogih srpsko-ruskih udruženja – Društva srpsko-ruskog prijateljstva i ruskih sunarodnika „Naisus" koje postoji punih deset godina. Ugrinović kaže da svoju ljubav prema ruskom narodu temelji pre svega na činjenici da je rastao uz rusku literaturu, ali i na drugim, kako kaže, važnim činjenicama za Srbiju.

Serbisch-Russische Freundschaft (DW/J. Djukic-Pejic)

Borivoje Ugrinović

„Moja porodica je izrasla i školovana na ruskoj literaturi i tradiciji, moj otac je bio profesor ruskog i francuskog jezika i književnosti. Svi mi smo učili ruski jezik u školi i nastavili smo da ga učimo i na fakultetu. Naša deca takođe odlično vladaju ruskim. To je za nas mesto koje je vrlo blisko našim osećajima, vaspitanju i tradiciji, pa u okviru toga smo i mi želeli da budemo deo društva koje afirmiše zajedničke vrednosti dva bratska naroda, kulturu, običaje i veru", kaže Ugrinović za DW.

On naglašava da se velikodušnost Rusije u Srbiji osećala još s početka 18. veka, i da ta pomoć nikada nije prestajala. Ta tradicija, kaže Ugrinović, postoji i sada, i kao primer navodi Hram Svetog Save u Beogradu za čije sređivanje i ikonopisanje je Ruska federacija nedavno dala deset miliona evra. Drugi primer je, kaže, Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, čiji je rad pratio kao novinar. Niški novinar Ugrinović procenjuje da je za proteklih sedam godina u njega uloženo više od 30 miliona evra – u donacijama, kao i kroz obuke za delovanje u vanrednim situacijama.

Sedenje na tri stolice

Beogradski novinar Jakša Šćekić ima, međutim, sasvim drugačije mišljenje: „Ruske investicije su mnogo veće u Hrvatskoj, a mnogo im je važnija Slovenija od Srbije. To se vidi i po posetama ruskih predstavnika, uvek u Srbiju dolaze iz Slovenije."

Serbien, Belgrad: Wladimir Putin macht Staatsbesuch (Reuters/S. Nenov)

Vladimir Putin u Beogradu, 17.01.2019.

„Srbija", kaže Šćekić, „hoće da sedi na tri stolice. Ali po običaju – i to će se desiti sadašnjoj vlasti u Srbiji – izmaći će se sve tri stolice. Jer kad sedite na tri stolice, niko vas ne smatra svojim".

A što se tiče običnih građana, zaključuje novinar Jakša Šćekić, „Srbi su novčanikom i glavom na Zapadu, a srcem za Rusiju. Građani Srbije smatraju da treba da budu u EU, ali po srpskim uslovima, a ne po uslovima EU. Ruska propaganda preko raznih proruskih opsenara i foliranata mnogo je jača od propagande EU. Ali kad se zna da trećina studenata hoće na Zapad, a ne na Istok, to je najjači argument Evropske unije u borbi za duše srpskih građana."