Rumunski migranti u Nemačkoj

Kad Sorin D. priča o svojoj domovini, stvari postaju komplikovane. Po struci je oftamolog i zadnjih deset godina živi u Nemačkoj. Ovde ima prijatelje i posao u jednoj očnoj poliklinici u Berlinu. Ipak, 35-godišnji Sorin „kući“ odlazi za Božić ili Uskrs kako bi posetio svoju porodicu u gradu Mijerkureja Čuk u Transilvaniji. Čežnju za rodnim krajem u njemu budi roditeljski dom i njegovi maternji jezici – mađarski i rumunski.

Rumunija je, doduše, Sorinova domovina, ali ona danas ne ispunjava ono što on očekuje od moderne države. Njegovom stricu rak je dijagnostifikovan prošle godine. Terapija se pretvorila u mučenje. Za lekove i bolničku negu morao je da se pobrine samostalno, osoblje ga je vređalo, a nakon operacije bio je gotovo potpuno dehidriran. Šest meseci nakon dijagnoze Sorinov stric je umro, iako je, tvrdi ovaj lekar, mogao biti spasen. „Uslovi u rumunskim bolnicama su neprofesionalni i neljudski, a bez mita ne funkcioniše apsolutno ništa“ - kaže Sorin. Predsednik Udruženja rumunskih lekara Vasile Astarastoje ističe da zemlji nedostaje oko 50.000 lekara i upozorava na opasnost od kolapsa sistema zdravstvene zaštite.

Unosna trgovina zaposlenima

Stoga nije ni čudo da visokokvalifikovani ljudi napuštaju Rumuniju i započinju novi život u inostranstvu: lekari, negovateljice, inženjeri, ekonomisti, pravnici… Bukureštanski politikolog Kristian Parvulesku ističe kako Rumunija beleži velik odliv mozgova i upozorava: „Zbog toga je sve teže održavati nivo kvaliteta javnih servisa. A bez snažnog javnog sektora i dobrog obrazovanja nema ni funkcionalne demokratije.“

Rumunija je zemlja s dugom emigracionom tradicijom. Još sredinom 19. stoleća, kad je osmanski uticaj u rumunskim kneževinama počeo da slabi, među pripadnicima rumunske elite bilo je popularno provesti neko vreme u zapadnoj Evropi. S druge strane, siromašniji Rumuni su odlazili u Sjedinjene Države.

O manjinama i beračima jagoda

U vreme komunističke diktature Rumuniji su najviše okretale leđa nacionalne manjine. Pre sloma Čaušeskuove diktature u decembru 1989. godine zemlju je napustila velika većina od oko 400.000 Jevreja koji su preživeli Holokaust i gotovo 350.000 pripadnika nemačke nacionalne manjine. Nakon pada Gvozdene zavese taj se egzodus ubrzao.

Nakon prelaska u novi milenijum zemlju napuštaju i sami Rumuni, i to u rekordnim brojevima. Rastuća potražnja za radnom snagom u južnoevropskim zemljama poput Španije i Italije, i postepena liberalizacija viznog režima namamile su stotine hiljada Rumuna u inostranstvo. Najpre su ih nazivali „kapsunari“ („berači jagoda“) jer su mnogi od njih radili na poljima jagoda i plantažama voća. Danas oko tri miliona Rumuna za život zarađuje na zapadu Evrope, bilo kao sezonski radnici ili stalno zaposleni, uglavnom u Španiji i Italiji, mada u poslednje vreme raste i njihov broj u Nemačkoj. U Rumunji iseljenike nazivaju “stranijeri”, što na italijanskom znači „stranci“.

Međutim, Rumuniju ne napuštaju samo visokoobrazovane osobe, nego i društveno ugrožene grupe. U prvom redu su to Romi, koji zemlju napuštaju zbog besperspektivnosti, marginalizacije i rasizma. Dugi niz godina njihova glavna odredišta bila su Italija, Španija, Francuska, Velika Britanija i Irska, a u novije vreme sve više njih se iseljava i u Nemačku.


„Iseljavanje nanosi ogromne štete“

Iseljavanje Rumuna Roksani Prodan donosi zaradu. Ova 54-godišnja preduzetnica iz Bukurešta vlasnica je posredničke firme „Menpauer“ koja rumunskim građanima nalazi poslove u inostranstvu, a istovremeno dovodi radnike iz inostranstva u Rumuniju. I ona je zbog ovog trenda zabrinuta za budućnost svoje zemlje. „Da bi se iseljavanje dugoročno smanjilo, pre svega treba povećati kvalitet obrazovnog sistema i povisiti plate. Tako bi mladi ljudi imali više razloga da ostanu ovde.“

Za Sorina D. povratak u Rumuniju trenutno ne dolazi u obzir. Zapravo, ne može ni da zamisli kako bi bilo da ode iz Nemačke. I ako bi se već vratio u Rumuniju uslov bi bio da radi u privatnoj ordinaciji, bez korupcije i s kvalitetnom medicinskom opremom. „Ovde u Nemačkoj se, doduše, zaista mnogo radi“ -kaže Sorin, „ali briga o pacijentima je na visokom nivou, a doktori i medicinsko osoblje dobro se odnose prema njima. To je ono što je meni kao lekaru važno.“

Autor: Keno Fersek
Redakcija: Jakov Leon