Rumunska „izborna matematika“ | Evropa | DW | 03.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rumunska „izborna matematika“

Predsednički izbori u Rumuniji imaće još jednu rundu. U drugom krugu izbora, koji će biti organizovani za dve nedelje, građani će morati da odluče da li za predsednika države žele socijaldemokratu ili liberala.

Vladajući socijalisti već svode račun. Njihov kandidat, prvi čovek rumunske vlade, Viktor Ponta, u prvom krugu izbora osvojio je najveći broj glasova. Ali i dalje je pod znakom pitanja da li će njegova prednost od gotovo deset odsto biti dovoljna za pobedu u drugoj rundi. Ishod predsedničkih izbora mogao bi da bude drugačiji. U prilog tome ne ide samo čista matematička računica prema kojoj Savez liberala, sa političarem nemačkog porekla Klausom Johanisom na čelu, ima realne mogućnosti za „useljavanje“ u predsedničku palatu. Ključnu ulogu imaju glasovi 12 kandidata iz prvog kruga izbora, odnosno ko će ih u drugom krugu eventualno osvojiti. Ali ne samo to. Teško je proceniti kako će na drugu rundu izboru reagovati najveća „politička grupacija“ u Rumuniji, a to su – oni koji ne izlaze na birališta. Jer gotovo polovina biračkog tela, u vreme izbora i dalje radije ostaje kod kuće.

Nije isključeno ni da bi o ishodu predsedničkih izbora mogli da odluče glasovi dijaspore. Ne bi trebalo zaboraviti da je pre pet godina (2009), velika većina Rumuna koja živi u inostranstvu, podržala odlazećeg predsednika Trajana Baseskua. Doduše, nakon tih izbora govorilo se o izbornim prevarama, zbog čega su se socijalisti sada potrudili da se nepravilnosti ne ponove. Na hiljade Rumuna satima je čekalo na red da ostvari svoje biračko pravo. Bilo je suviše malo izbornih mesta, uprkos saznanju da van domovine živi i radi dva do tri miliona Rumuna. Izborni proces usporila je katastrofalna logistika. Na kraju, kada su sva biračka mesta bila zatvorena, na hiljade građana ostalo je napolju, bez mogućnosti da glasaju.

Građani drugog reda?

Deutsche Welle Rumänisch Robert Schwartz

Robert Švarc, DW

Fer izbori u jednoj evropskoj demokratskoj državi izgledaju drugačije. Pre 25 godina Rumuni su morali da ulice, suprotstavljajući se komunističkoj diktaturi, zahtevajući, pored ostalog, održavanje demokratskih izbora. Borili su se za pravo koje se i danas, četvrt veka od završetka komunističke epohe, gazi nogama. Da, ono što se što se na prethodnim izborima dogodilo može se nazvati sprečavanjem održavanja izbora. Jer brojni Rumuni koji žive i rade u inostranstvu i godinama teškom mukom zarađeni novac šalju kućama, nisu mogli da ostvare svoje izborno pravo. Građani drugog reda, kažnjeni su uskraćivanjem mogućnosti da „istinski“ učestvuju na izborima.

Da li će se ta računica ispostaviti tačnom pokazaće drugi krug izbora zakazan za 16. novembar. Ukoliko vlada želi da izbegne već viđen scenario, ona mora da učini sve kako bi glasanje na svim biračkim mestima, uključujući i ona u inostranstvu, proteklo glatko. Rumunska vlada jedina je odgovorna u izbornom procesu koji će svima omogućiti da ostvare svoje pravo, pored ostalog i onima koji ne žele da glasaju slanjem pisama. To je njena obaveza, čak i po cenu da njen kandidat bude gubitnik na izborima. Takva su pravila igre funkcionalne demokratije. Sve dok to ne bude bilo moguće, Rumunija mora da računa na opaske da je reč o zemlji čija demokratija stoji na klimavim nogama: korupcija, nepotizam, pristrasni mediji – a sada i nepoštovanje izbornog prava. Spisak demokratskih propusta sve je duži. Hoće li Rumuni tu igru igrati strpljivo, pokazaće drugi izborni krug, za dve nedelje.

Rumunija ima izbor

Izborni programi kandidata su i ovoga puta imali sporednu ulogu. Stiče se utisak da su građani daleko više bili u situaciji da biraju između postkomunističkog establišmenta, koje se drži statusa kvoa i jasne pro-evropske poruke. Više nije sigurno da li će ekstremno prljava izborna kampanja zasnovana na nacionalističkim i populističkim parolama, Ponti i njegovom timu i ubuduće donositi uspeh. Prvi krug izbora je pokazao da mnogi Rumuni priželjkuju pragmatičnu politiku zasnovanu na demokratskim principima. Građane žele normalan život u normalnoj državi sa normalnim političarima – onima koji će svoj posao zaista obavljati u interesu naroda. Dosta im je negativnih naslova i tekstova u medijima o njihovoj zemlji. Ako je suditi po aktivnostima Rumuna na društvenim medijima, mnogi će istrajati u želji da ostvare svoje izborno pravo, uključujući i one koji žive u inostranstvu. Oni više, kako kažu, ne žele da se osećaju Rumunima drugog reda – ni kod kuće, niti igde drugde u Evropi.