Rumunija ne želi da se suoči sa prošlošću | Politika | DW | 04.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rumunija ne želi da se suoči sa prošlošću

U Odesi je rumunska vojska 1941. u dva dana ubila 24.000 Jevreja. Rumunski reditelj Ijepan svojim je dokumentarnim filmom suočio javnost s tim događajem. Reakcije se kreću od ignorisanja do uvreda na račun autora.

Ime grada Odese, smatra Florin Ijepan, trebalo bi jednog dana da postane sinonim. Bilo bi dobro, kaže taj filmski umetnik, da građani Rumunije kada spomenu Odesu više ne bi mislili samo na ukrajinsku luku na Crnom moru, nego i na mračno poglavlje u istoriji svoje zemlje. „Ako to ime bude ostalo zabeleženo u savesti javnosti, onda je moja misija ispunjena“, ističe Ijepan.

Primorski bulevar u Odesi

Primorski bulevar u Odesi

Odesa je tokom Drugog svetskog rata bila poprište jednog od najvećih zločina koje je počinila rumunska vojska; 22. oktobra 1941. tu je streljano skoro 5.000 Jevreja, a dan kasnije, njih oko 19.000 saterano je u skladišta u blizini grada i živo zapaljeno. One koji su pokušali da pobegnu iz plamena, vojnici su poubijali. Taj masakr u Odesi bio je odmazda za bombaški napad sovjetskih partizana na glavnu komandu rumunskih okupacionih snaga u tom gradu. Zločin je naredio tadašnji rumunski profašistički diktator Jon Antonesku.

Elita ne želi da govori o holokaustu

„Odesa“ se zove i dokumentarni film rumunskog reditelja Florina Ijepana koji se bavi tim događajem. Na taj način on dokumentuje sopstvenu političku kampanju koju sprovodi već tri godine. Ijepan sa tim masakrom suočava političku i intelektualnu elitu Rumunije, ali i rumunsku javnost, i snima njihove reakcije. On presreće političare na javnim mestima, smeta intelektualcima kod kuće, postavlja im nepoželjna pitanja na marginama raznih manifestacija i o toj temi govori u radijskim i televizijskim emisijama.

Film pokazuje na koji način rumunska elita odbija svaki razgovor o masakru u Odesi i o holokaustu u sopstvenoj zemlji. Najdirljivija je scena u kojoj Ijepan nastupa zajedno sa Mihailom Saslavskim, jedinim preživelim. Reditelj je tog 87-godišnjaka upoznao tokom svojih istraživanja zločina i uz finansijsku pomoć nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ pozvao ga u Bukurešt. Saslavski je jedini uspeo da pobegne iz zapaljenog skladišta 23. oktobra 1941. Tada je imao 16 godina. U vatri je izgubio roditelje, tri sestre i jednog brata. Nakon rata ostao je u Odesi, 35 godina je radio kao obični radnik i danas živi u vrlo skromnim uslovima.

Rumunski zločini kao tabu

Povodom 70-godišnjice masakra, Saslavski je u oktobru prošle godine po prvi put boravio u Rumuniji, u nadi da će javno moći da ispriča svoju životnu priču. Ali, nije naišao na interesovanja. Ijepanov film pokazuje kako tadašnji rumunski predsednik Emil Konstantinesku odbija pružiti ruku Saslavskom. Televizijske stanice ne žele da ga pozovu u svoje emisije. Na javno najavljenu konferenciju za novinare dolaze samo tri osobe.

Mihail Zaslavski

Mihail Zaslavski

Zločini rumunske vojske u Drugom svetskom ratu i dalje su tabu tema, kaže rumunski istoričar Lucijan Nastasa sa univerziteta u Klužu. Njegov kolega, publicista Viktor Eškenazi, koji živi u Frankfurtu, ide i korak dalje: „Od kada je Rumunija primljena u NATO i Evropsku uniju, njeni političari vratili su se svojim starim tradicijama i uverenjima. Opovrgavanje holokausta ponovo je postalo popularno.“

Beskonačno čekanje na izvinjenje

Ijepan je na ideju za film došao sasvim slučajno, 2006. godine je rumunska javna televizija TVR sprovela anketu među gledaocima za izbor deset najvažnijih rumunskih, istorijskih ličnosti. Među nominovanima je bio i diktator Jon Antonesku. Ijepan je dobio zadatak da napravi njegov kratki portret. I tako je saznao za masakr u Odesi. Osim toga, on je doznao i da je Rumunija bila jedina zemlja, osim Nemačke, koja je samostalno organizovala masovni pomor Jevreja. U holokaustu u Rumuniji ubijeno je 300.000 Jevreja. Antonesku je za te ratne zločine 1946. osuđen na smrt. Ijepanov kratki portret ispao je prilično negativan, ali, uprkos tome, diktator je završio na šestom mestu na listi najomiljenijih istorijskih ličnosti.

Ijepan danas sumira žalosni bilans. U pojedinim medijima se o Odesi i njegovom filmu izveštavalo, ali ta je tema uglavnom ignorisana, a naišla je čak i na negativne reakcije i uvrede. Međutim, Ijepan se ne predaje: „Želim da pričam priču o Mihailu Saslavskom toliko dugo, sve dok neki rumunski predsednik ne otputuje u Odesu, pruži mu ruku i zamoli ga u ime našeg naroda za oproštaj.“

Saslavski ne veruje da će to doživeti: „U Rumuniji pokušavaju da izbegnu pitanja o holokaustu. Kada sam bio tamo, rečeno mi je da se jedan rumunski predsednik već jednom izvinio za zločine počinjene nad Jevrejima. To je zvučalo nekako – onako usput. To me je veoma povredilo.“

Autori: Keno Versek / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama