Rumunija bliža trećem svetu, nego EU?

Bukurešt, 15. juna 1990. godine. Prvi postkomunistički predsednik Jon Ilijesku se zahvaljuje rudarima jer su bili mnogobrojni i disciplinovani. Dan pre toga je 10.000 rudara iz Šiltala, uz Ilijeskovu podršku, uletelo među antikomunističke demonstrante.

Bilans sukoba: šestoro mrtvih i više stotina teško povređenih ljudi. Sve se to odvija šest meseci posle svrgavanja dikratora Čaušeskua. Nasilje na Univerzitetskom trgu je tužan vrhunac haosa, ali i konačni signal za dalji put Rumunije. Put ka nacionalističkom, autoritarnom režimu koji ne prihvata reforme.

I učenik i žrtva

Jon Ilijesku je zapravo učio od Čaušeskua, ali je bio i njegova žrtva. Neko vreme važi u Rumuniji za komunistu koji želi reforme. Nakon 1989. godine postaje tri puta predsednik države.

U upadu rudara na Studentski trg, Ilijesku i danas ljutito govori. “Svi kažu da je Ilijesku pozvao rudare. Ali kako? Oni su jednostavno došli. Oni su najjedinstvenija i najsolidarnija kategorija radnika. Oni su štitili državne institucije od anarhista, i to na osnovu duha solidarnosti koji poseduju. Nakon toga sam ih pozvao kako bi se za tu solidarnost zahvalio. Samo tako sam ih mogao ubediti da napuste grad. Drugačije nije moglo.“

Ilijesku dalje objašnjava kako je on zapravo bio garancija stabilnosti i demokratije u zemlji. Ja sam, naglašava Ilijesku, doveo u red i državnu televiziju u kojoj je vladala apsolutna dezorijentacija.

“Da li je trebalo da organizujemo masovno ubijanje svih onih koji su pripadali nekadašnjem režimu? To bi bilo neo-hitlerovski i neo-staljinistički. Mi smo hteli demokratiju. I oni, koji su u prošlosti pogrešili, treba da pronađu put ka demokratskom razvoju. I to bez insistiranja na osećaju krivice.“

Smaranda Enake je filolog i borac za ljudska prava

Smaranda Enake je 1989. godine bila jedan od osnivača organizacije „Liga Pro Europa“, jedne od prvih nevladinih organizacija u Rumuniji.

Kratko vreme nakon osnivanja organizacije, Smaranda je od rumunskih nacionalista okarakterisana kao izdajnik i državni neprijatelj broj jedan. Marta 1990. ultranacionalisti i oficiri nekadašnje Sekuritatee isprovocirali su teške etničke sukobe u multietničkom Tirgu Muresu iz koga potiče Enake.

U sukobu su se našli Rumuni i Mađari. Rumunija je stajala na ivici građanskog rata. Smaranda Enake je bila jedna od retkih među poznatim ličnostima Rumunije koja se usprotivila nacionalističkom ludilu. Ona je pozivala na pomirenje i zalagala se za veća prava manjina. Danas, dvadeset godina kasnije, ona o razvoju Rumunije govori sa skepskom. Rumunija jeste članica EU i u njoj postoje građanska prava, međutim…

„Rumuniji nije pošlo za rukom da izgradi jednu trans-etničku solidarnost i naciju svih građana. Mi smo još uvek nacija u kojoj dominiraju etnicizam i religija. To su pokreti koji u zasenak stavljaju pojedine grupe rumunskog društva. Njihova radikalizacija me brine.“

Odgovornost snosi i civilni sektor

Smaranda Enake samokritički dodaje da su za neuspeh stvaranja građanskog društva odgovorni i aktivisti civilnog društva.

„Mi smo se, na osnovu prosvetiteljskog modela 18. veka, pozabavili time kako da elitu primoramo da prihvati demokratska načela. Nismo imali sluha i osećaj za potrebe običnih ljudi. Sada, najednom, dolazimo do zaključka da ceo prosvetiteljski diskurs stoji u protivrečnosti sa mnogim negativnim iskustvima tih ljudi. U selima se još uvek živi kao u srednjem veku. Ali nisu samo na selu uslovi za život zapanjujući. U predgrađima metropola raste siromaštvo i kriminalitet. Time se u izvesnom smislu više približavamo državama trećeg sveta, nego zemljama Evropske unije.“

autori: K. Versek, Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević