Rumunija bira predsednika | Evropa | DW | 02.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rumunija bira predsednika

Rumunija bira novog predsednika. Ima 14 kandidata, a smatra se da dvojica među njima imaju najveće šanse, pa i da može doći do drugog kruga izbora. Kandidat koji će svakako stići do "finala" je premijer Viktor Ponta.

Na predsedničkim izborima u Rumuniji pokazaće se koliko je ta zemlja uklopljena u evropski sistem vrednosti i odana principima pravne države, kao i o pitanju da li je ugrožena rumunska demokratija koja je još mlada.

Rumunsko društvo je i 25 godina posle pada komunizma - podeljeno. Na jednoj strani su mladi i obrazovani ljudi sa liberalnim i proevropskim ubeđenjima, na drugoj - i dalje postojano biračko telo Socijaldemokrata (bivših komunista). Od 14 kandidata, u anketama se šanse za pobedu pripisuju samo aktuelnom šefu vlade Viktoru Ponti i predstavniku Hrišćansko-liberalne alijanse Klausu Johanisu.

I jedan Nemac je kandidat za predsednika

Klaus Johannis, Oberbürgermeister von Sibiu, Rumänien

Klaus Johannis

Johanis je gradonačelnik Sibina i pripadnik nemačke manjine u Rumuniji. On se zalaže za ostanaka svoje zemlje u evropskoj zajednici vrednosti i za "Rumuniju dobro obavljenog posla". U predizbornoj kampanji on za lošu ekonomsku i političku situaciju u zemlji optužuje pre svega socijaldemokratske šefove regije, takozvane "barone".

Rumunska privreda je u poslednja dva kvartala 2014. u minusu - zemlja je ponovo u recesiji. Osim toga, potresena je i nizom skandala sa korupcijom, čiji krugovi se šire do same vrhuške PSD i neposrednog porodičnog okruženja premijera. Ionako slabo poverenje građana u političare dodatno je poljuljano donošenjem hitne uredbe koja je omogućila da političari u gradovima i opštinama u okviru jednog kratkog roka promene stranku, a da pri tome ne izgube mandat. Ta mera je najviše koristila vladajućoj PSD, kojoj su se pridružile stotine predsednika opštinskih i gradskih skupština. Ponta je optužen da uz pomoć "konvertita" hoće da utiče na ponašanje birača.

Uzori: Putin, Erdogan, Orban

Traian Basescu Wahlkampf Rumänien

Traian Basescu

Ponta se Johanisu suprotstavlja levonacionalnim i fundamentalističkim tonovima. Kaže da mu je "valjda dozvoljeno da se u svojoj zemlji kandiduje kao pravoslavni Rumun" - čime se jasno distancira od protestanta Johanisa. I dodaje da je ponosan što je Rumun.

Istovremeno je u medijima bliskim Poniti i njegovoj strani u toku žestoka negativna kampanja protiv Johanisa. Ovaj rumunski Nemac je - bez ikakvih dokaza - optužen da je umešan u trgovinu organima, da je "prevarant u poslovima sa nekretninama", "agent nemačke obaveštajne službe" i "trojanski konj Angele Merkel." Ponta se, inače, zalaže da obnavljanje odnosa sa Kinom, Rusijom i Turskom i podstiče ekonomsku orijantaciju zemlje prema Istoku. Političari poput Putin u Rusiji, Erdogana u Turskoj ili Orbana u mađarskoj, često mu služe kao primeri.

Ugrožena pravna država

Bildergalerie Präsidentenpaläste Palast des Volkes Rumänien

Predsednička palata

Politika rumunske vlade je i na meti međunarodnih kritika. Tako je zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland nedavno govorila o "tumoru razgradnje demokratije" u nekim zemljama srednje i istočne Evrope i o "političarima koji štite korumpirane funkcionere od krivičnog gonjenja i zaobilaze parlament kad god im to odgovara." Ne samo Pontini protivkandidati, već i članovi civilnog društva, upozoravaju na opasnost koju bi predstavljao reizbor ovog socijaldemokrate. Pobeda na izborima bi Ponti, čija stranka u parlamentu od 2012. ima većinu koja može da menja ustav, omogućila praktično neograničenu vlast. Šef države nema samo nadležnosti na planu spoljne i bezbednosne politike, već je i odgovoran za postavljanje državnih tužilacam, a kontroliše kako zakonodavnu i izivršnu vlast, kao i tajne službe i pravosuđe.

Bio bi to kraj pravne države kada bi Ponta pobedio, smatra Mirčea Vasilesku, nezavisni novinar i glavni urednik nedeljnika Dilema. On dodaje da je sadašnji šef vlade opasan populista. "On ne samo što nema zrelost i vizije koje su potrebne za predsedničku funkciju, kao što ne može da se pohvali ni ekonomskim uspesima; on je majstor propagande i podstiče svoju stranku da donosi mere koje dovode pravnu državu u pitanje", kaže Vasilesku.

DW.COM