Rukovanje s Trampom | Politika | DW | 06.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Rusija

Rukovanje s Trampom

Prvi susret Putina i Trampa na marginama samita G20 u Hamburgu biće kratak. Moskva se nada preokretu koji se do sada nije dogodio. Naši sagovornici iz Rusije ipak upozoravaju da ne bi trebalo imati prevelika očekivanja.

Britanska premijerka Tereza Mej, nemačka kancelarka Angela Merkel, a na kraju čak i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Nakon inauguracije u januaru novi predsednik SAD Donald Tramp rukovao se s mnogim šefovima vlada i država – i u Vašingtonu, i u inostranstvu, i dugo i srdačno, i kratko i službeno. Ali jedno rukovanje se do sada nije dogodilo, ono s Vladimirom Putinom. Na marginama samita G20 u Hamburgu, dvojica državnika imaće prvi put priliku za to. Putin će se s Trampom susresti već u petak (7.7), prvog dana samita, saopšteno je početkom ove sedmice iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Strpljivo s Trampom

Očekivanja od prvog susreta dvojice predsednika u poslednje vreme nisu bila preterano velika. Moskva bi najradije da je do tog rukovanja s Trampom došlo mnogo ranije. „Reč je pre svega o normalizaciji dijaloga“, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Rusija se nada da će doći do novog početka u napetim odnosima koji se od ruske aneksije Krima razvijaju negativno. Tramp je Moskvi davao pozitivne signale tako što je za vreme izborne kampanje Putina više puta hvalio kao jakog vođu i obećavao bolji odnos s Moskvom.

Russland Sergej Lawrow in Moskau

Sergej Lavrov: Reč je pre svega o normalizaciji dijaloga

Ali preokret je za sada izostao. U SAD je Tramp već mesecima pod pritiskom zbog navodnog uplitanja Rusije u izbornu kampanju na njegovu korist – što su i Tramp i Moskva odbacili. Nova američka administracija nije ukinula sankcije protiv Rusije koje je uvela prethodna vlada Baraka Obame, a nedavno je čak uvela i nove.

Moskva je do sada pokazivala razumevanje za Trampa i njegovu uzdržanost objašnjavala unutrašnjopolitičkom borbom za moć u SAD i pritiskom njegovih protivnika. „Mi imamo strpljenja“ – tu rečenicu je Putin neprestano ponavljao kad bi se poveo razgovor o odnosima s Vašingtonom. Činjenica je da je Rusija izbegavala da uputi bilo kakvu kritiku na račun Trampa i da je odustala od uvođenja novih kontra-sankcija. Kad je Tramp tokom samita NATO u Briselu u januaru govorio o „ruskoj opasnosti“, Putin je reagovao izrazito opušteno. „Nije to ništa posebno“, rekao je ruski predsednik u jednom intervjuu.

Smanjena očekivanja

Ali iza kulisa se širi otrežnjenje, uverena je Lilija Ševzova, ekspertkinja za spoljnu politiku iz Moskve iz britanskog trusta mozgova „Četam haus“. „Putin je stajao s ispruženom rukom i čekao na Trampovu inicijativu, ali verovatno je uvideo da je Tramp neuračunljiv političar koji će biti oštar prema Moskvi.“ Tako je, podseća Ševzova, predsednik SAD već napadom krstarećim raketama u Siriji pokazao da se udaljava od uzdržanosti koju je praktikovala Obamina vlada po pitanju Sirije. Ševzova ukazuje i na to da Tramp namerava da konkuriše Rusiji i kao energetska super-sila, na primer isporukama tečnog gasa po svetu.

„Reč je o prvom susretu, ali na marginama jednog samita, a ne o bilateralnom susretu“, naglašava Ivan Timofejev iz ruskog Saveta za spoljnu politiku, mreže stručnjaka koju je pokrenula vlada u Moskvi. Do direktnog susreta Putina i Trampa trebalo je odavno da dođe, jer najvažnije je da se oni lično upoznaju i da ostvare kontakt“, kaže Timofejev. On takođe da se nekakav veći iskorak u Hamburgu ne može očekivati.

Već i samo rukovanje i dogovor o budućim kontaktima bio bi uspeh, smatra Lilija Ševzova. Ona dodaje da će upravo sastanak na marginama G20 pokazati da li će šefova država poći za rukom da stvore mehanizam za svladavanje međusobnog nepoverenja.

Terorizam, Sirija, Ukrajina…

Prioriteti Moskve na susretu u Hamburgu otkrivaju želju da se najpre traga za onim što je zajedničko i da se izbegava svađa. Tako će Putin s Trampom pre svega da razgovara o borbi protiv terorizma, izjavio je jedan portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova i dodao: „Bez saradnje između Rusije i SAD, teško da se može pobediti terorizam.“

Reč je pre svega o zajedničkoj borbi protiv terorističke grupe „Islamska država“ (IS) u Siriji i Iraku. Nedavno je došlo do napetosti kada je zapadna alijansa pod vođstvom SAD srušila sirijski avion. Rusija, koja vojno pomaže sirijskog predsednika Bašara al-Asada, demonstrativno je istupila iz zajedničkog dogovora sa SAD o tome da se međusobno informišu o kretanjima ratnog vazduhoplovstva. Zato bi bilo važno kada bi tokom susreta u Hamburgu Putin i Tramp postigli saglasnosti da se ponovo pridržavaju tog dogovora, smatra Lilija Ševzova.

Prema njenom mišljenju, Rusija je takozvanim „zonama deeskalacije“ za Siriju, Sjedinjenim Državama već učinila uslugu: „Ali Amerika to nije shvatila kao poklon i još nije spremna to da podrži.“ Osim toga, Moskva u Hamburgu namerava da razgovara i o nuklearnom naoružanju. Ivan Timofejev polazi od toga da su obe strane zainteresovane za takve razgovore zbog Severne Koreje. U slučaju Ukrajine, ni jedan ni drugi ekspert iz Moskve ne očekuju iskorak. Rešenje tog konflikta za koji Kijev i Zapad okrivljuju Moskvu, još nije na vidiku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android