Rušenje hladnog kancelara | Politika | DW | 28.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Rušenje hladnog kancelara

Posle godinu i po dana su FPO i opoziciona SPO glasale za nepoverenje austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu. To je nepotrebna drama, smatra Norbert Mapes-Nidik.

Pad austrijske vlade – to nije morala da bude velika drama. Novi izbori su ionako bili zakazani za septembar. A kako ta zemlja misli i oseća – to su ubedljivo  pokazali Evropski izbori u nedelju. „Crno-plavi projekat“ mladog kancelara je bio i jeste popularan. Alternativne većine nema na vidiku. Ništa ne govori u prilog mogućnosti da bi posle uspešnog glasanja o nepoverenju vladi sada nešto moglo da se promeni.

I pored toga, to je bila velika drama. Kako socijaldemokrate tako i „slobodarci“ koji su upravo isterani iz vlade, danima su se rvali sami sa sobom. Može li se ovom kancelaru još verovati? Onaj ko je govorio o poverenju nije mislio samo na odustajanje od obaranja vlade, na ono što jezik ustava  misli tim posebno ljudskim pojmom. Poverenje je u poslednjim izjavama političara stvarno bilo nešto vrlo lično.

Socijaldemokrate su bile iskreno ogorčene time što je kancelar Kurc bonus svoje funkcije hteo da iskoristi za svoj trijumfalan reizbor bez ikakvog ustupka opoziciji. „Slobodarci“ nisu shvatili uzbuđenje oko video-snimka sa Ibice na kojem se videlo kako se njihov šef stranke i poslaničke grupe cenjka sa državnim tenderima i pohlepno se baca na medije. Tako se vodi politika, mislili su oni i njihovi birači smatrajući da je podmuklo to što ih Kurc proglašava odgovornim za nešto što u njihovim očima ionako svi rade. Posle 30 godina desničarskog populizma cinizam izgleda kao poštenje.

Sebastijan Kurc je u debati u parlamentu, ne menjajući izraz lica, podsećao na figure iz kabineta madam Tiso. Emocije koje izaziva su njemu samom strane, i utoliko veće, što je on hladniji. Uvek umeren u tonu, sa vrhunskim manirima, ovaj 32-godišnjak dovodi svoje protivnike do belog usijanja. Kultura kompromisa, koja je zapravo austrijska karakteristika, njemu je strana. Kurc svojim istesanim rečenicama iskazuje ono što je odlučio u najužem krugu. To što je izbacivanjem svog potpuno razularenog koalicionog partnera sam sebi odsekao parlamentarnu većinu, nije ga koštalo ni kapi znoja. Njegova publika ga voli zbog toga.

Norbert-Mappes-Niediek - t Korrespondent mehrerer deutschsprachiger Zeitungen in Südosteuropa

Norbert Mapes-Nidik, dopisnik iz Beča

Kurcu je moglo da bude svejedno šta će odlučiti njegovi protivnici. Sada, kada je svrgut, za svoju pobedu će zahvaliti svojoj auri mučenika. Da je ostao na funkciji, na izborima u septembru bi upravo njegova veličanstvena nedodirljivost ono što bi mu obezbedilo veliku pobedu. Opozicione stranke koje su ga oborile ne spaja nikakav politički zahtev.

Ali socijaldemokrate su taktizirale. Posebno žestoko su u SPO za nepoverenje kancelaru glasali oni kojima bi odgovarala alijansa sa desničarskom FPO. Zamenik šefa stranke Hans Peter Doskocil u svojoj saveznoj pokrajini koalira sa ultrasima i ne usteže se da zdesna pretiče bečku vladu i njen nacionalistički kurs. Skeptični prema rušenju Kurca su bili oni koji su hteli da pokažu jasno protivljenje desnici - na primer, još neiskusna šefica stranke Pamela Rendi-Vagner. Njene šanse nisu naročito dobre. Austrijske stranke se ne ređaju, kao nemačke, po osovini levo-desno, već se međusobno odnose kao tri površine u Mercedesovoj zvezdi: povezuju ih podjednako duge linije.

Ali i slobodarci su taktizirali. Smenjeni ministar unutrašnjih poslova Heribert Kikl i kandidat na Evropskim izborima, Harald Vilimski, ionako nisu hteli koaliciju sa desnokonzervativnom OVP. Oni su ubeđeni da će se jednog dana naći na prvom mestu i da će moći da postave kancelara. Predstavnici tvrde struje s pravom strahuju da im to neće uspeti iz pozicije malog partnera. Drugi, poput Norberta Hofera, koji je predviđen za naslednika kompromitovanog šefa partije Hajnc-Kristijana Štrahea, posle septembarskih izbora bi se rado i po drugi put dogovarali sa OVP. Zato jedna crno-plavi kabinet br. 2 ne bi bio tako neverovatan. Kurc odbija da isključi tu mogućnost. Kritika iz redova njegove stranke koju je sa svojim desničarskim kursem morao da sluša poslednjih meseci, posle uspeha na izborima u nedelju bi mogla da zamukne.

Kurc ima jasan kompas: protiv stranaca, protiv Brisela, protiv preraspodela u socijalnom sektoru. Njegovi protivnici su složni samo u oceni da kancelar nepravedno uživa obožavanje svojih mnogobrojnih fanova. Ako afera „Ibica“ na kraju ne bude pošla krivo, onda neće uticati na desničarski kurs države, Seks, laži i video, kako se to pokazalo u Beču, u političkom zaokretu nisu pouzdani pomagači.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM