1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Kata Oršoš drži u naručju ćerku, pored nje su suprug i sin dve Katine sestre, 1984.
Kata Oršoš drži u naručju ćerku, pored nje su suprug i sin dve Katine sestre, 1984.Foto: Privat
Društvo

Romkinje između patrijahalne tradicije i diskriminacije

Maja Radu
4. novembar 2022.

Predrasude nastaju vekovima i teško ih je iskoreniti. Kako je biti devojčica, devojka i odrasla žena, suočena sa brojnim predrasudama u društvu, ali i tradicijom svog naroda? Za DW pričaju Romkinje iz Srbije.

https://p.dw.com/p/4IzE1

Romkinje su višestruko marginalizovane: u samoj romskoj zajednici koja je bila i ostala veoma patrijarhalna, a zatim i kao pripadnice manjine od strane većinskog društva. Pitali smo osam žena o tome kako su odrastale i šta su doživljavale u porodici, školi u društvu.

Priče su veoma različite, čak i kada se radi o bliskim rođakama, baš kao što su različite i žene s kojima smo pričali, raznih generacija i sudbina.

Vesna - Kad te ne prime u kafić jer si Romkinja

„U jednom velikom gradu, prilikom izlaska sa drugaricama koje su takođe bile Romkinje - nismo puštene u jedan od elitnih kafića. Mislile smo da je zbog kodeksa oblačenja, ali ispostavilo se da su posle nas puštene devojke koje su bile obučene slično kao i mi, ali nisu bile Romkinje“, priča Vesna Ćerimović (31) o događaju koji ju je najviše podstakao da se aktivira, kako se tako nešto više ne bi desilo ni njoj, ni drugim Romkinjama.

Vesna Ćerimović na poslu
Vesna Ćerimović na posluFoto: Privat

Radi u Novom Bečeju na SOS telefonu za žene i decu, i kaže da je uloga Romkinje u porodici ranije bila očuvanje i prenošenje običaja i tradicije:

„Bile su potpuno zavisne od prihoda i volje muškaraca: oca, braće, muža, svekra, dede. Patrijarhat u romskim zajednicama u ruralnim sredinama i romskim naseljima nije iskorenjen: usled siromaštva devojčice su te koje će prve napustiti obrazovanje.“

Međutim, integrisane romske porodice nude sasvim drugu sliku: tamo Romkinje imaju podršku porodice da vode svoj život, upravljaju njime i donose same svoje odluke. „Ali taj uspeh je osvojen kroz više generacija žena“, kaže Vesna Ćerimović.

Kata: „Mi smo bile srećne“

Kata Oršoš (na slici gore sa porodicom) je iz te starije generacije. Ima 62 godine, odraslu decu, sina i tri ćerke. Međutim, ona kaže da je bila srećna kad je bila mlada. I ne samo ona:

„Bilo je bolje osamdesetih godina, mi smo bile srećne. Muž i ja smo živeli u skladnom braku. Sada mlade Romkinje žele da budu moderne. U današnje vreme i čega nema toga mora biti“, ispričala nam je u svojoj kući u Doroslovu.

Ramiza: „Moje se znalo: kuća i deca“

Ramiza Zećirović (63) živi u Somboru. Nakon smrti supruga s kojima je odgojila sina i ćerku, počela je da se bavi hraniteljstvom. Do sada je brinula o šestoro dece iz „Kolevke“, institucije za napuštenu decu iz Subotice. Trenutno brine o jednom detetu i to joj obezbeđuje mesečni prihod od pedeset hiljada dinara.

Ramiza Zećirović
Ramiza ZećirovićFoto: Maja Radu/DW

„Nisam imala tu slobodu da se družim sa drugaricama i sama izađem. Moje se znalo – kuća i deca. Išla sam i na njivu ali su moja deca bila uz mene. Ja sam mogla da radim, ali pod uslovom da su deca sa mnom, pored mene - to je bila sigurnost, jer je muž bio stariji dvadeset godina od mene. Bio je dobar domaćin i suprug“, kaže nam Ramiza i dodaje da sada možda ima previše slobode, da su se stid i sram izgubili u društvu, da nema poštovanja.

Radmila - koordinatorka i sve sama

Ramizina ćerka, Radmila Zećirović (42) je koordinatorka za romska pitanja u Novom Sadu. Za DW ističe da Romkinje koje su emancipovane i obrazovane - i ako imaju podršku roditelja - imaju i karijere.„Ako nemaju podršku roditelja, kao ja što nisam imala, teško uspevaju da se izbore sa svim životnim pitanjima. Samohrana sam majka maloletnog deteta, nemam ničiju podršku, oslanjam se isključivo na sebe. Posebno mi je bilo teško kada je Aleksandar, moj sin, bio mlađi. Nije imao ko da ga čuva kada sam morala poslovno na put, na edukaciju. A kada neko i uspe, kao ja recimo, suočava se sa rasizmom, predrasudama i diskriminacijom“, priča nam, po malo ogorčeno.

 Radmila Zećirović
Radmila ZećirovićFoto: Privat

Maja - pedagogija i književnost

Maja Jovanović (39) predaje istoriju i kulturu Roma i romski jezik, i priča nam da su Romkinje ranije radile sezonske poslove ili kao sluge u kućama kod imućnih ljudi.

Maja Jovanović
Maja JovanovićFoto: Private

„Danas je slika drugačija i menjaju neke stvari. Ima ih više u institucijama, u telima na kojima se donose odluke ili rade na promeni svesti u zajednici kojoj pripadaju. Pokrenule su svoj biznis, svoje organizacije, rade u nevladinim organizacijama, ima ih na visokim funkcijama“, izdvojila je Jovanović koja radi kao pedagoška asistentkinja u mestu Deronje kraj Odžaka. Piše i poeziju na romskom jeziku i bavi se istraživačkim radom na temu - nezapisana romska književnost.

Bračni par Jovanović  u romskoj nošnji - roditelji Maje Jovanović
Bračni par Jovanović u romskoj nošnji - roditelji Maje JovanovićFoto: Private

Radmila: „Ne žele da Romkinja radi s hranom“

Radmila Nešić (45) iz Pirota je godinama lokalna koordinatorka za romska pitanja i kaže da „bez obzira da li je Romkinja obrazovana ili ne, zaposlena ili ne, sve se one susreću sa diskriminacijom, stereotipima i predrasudama koje su duboko ukorenjene u našem društvu: Romkinje su neobrazovane, rano se udaju, rađaju više od petoro dece, gataju, prose, prljave su. Često možete čuti na ulici izraze koje upotrebljava većinska zajednica u obraćanju svojoj deci – Ukrašće te ciganaka.“

Radmila Nešić
Radmila NešićFoto: Privat

Kao aktivistkinja u „Ternipe“ (Mladost) i „Romske ženske mreže Srbije“, često odlazi na teren, radi na informisanju, edukaciji i jačanju Romknja.

„Veliki broj Romkinja su završile obuke za poslastičara, manikira, pedikira, frizera. Veliki broj devojaka je završilo srednje obrazovanje smer kuvar, konobar, pekar, proizvođač mleka i mlečnih proizvoda. Nažalost nema ih u tim granama privrede - poslodavac ne želi da zaposli Romkinju koja će spremati hranu, služiti hranu, ulepšavati mušterije. Takve slučajeve diskriminacije pri zapošljavanju možemo čuti često na radionicama na kojima se okupljaju Romkinje“, istakla je Radmila Nešić.

Ana - iskusna u borbi za prava i nepoznati heroj

Kako izgleda diskriminacija u praksi priča nam i Ana Saćipović (65), naša najstarija sagovornica i direktorka Udruženja Romkinja „Osvit“ iz Niša, gde je osnovala prvi SOS telefon na romskom jeziku u Evropi:

Ana Saćipović
Ana SaćipovićFoto: Privat

„Recimo kad se devojčici, učenici petog razreda osnovne škole umesto podrške u učenju i obezbeđivanju udžbenika i pribora kaže, da joj to ne treba pošto će napustiti školu, jer se Romkinje rano udaju.“

Ana Saćipović je posle više od 20 godina rada na zaštiti prava žena posebno Romkinja 2019. bila prva dobitnica nagrade EU „Žene narodne aktivistkinje nepoznati heroji“ za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i Turskoj.

Zorica: „Treba raditi sa zaposlenima u institucijama“

Prva Romkinja u Srbiji koja je upisala Pravosudnu akademiju. Završni ispit na osnovu kojeg može da konkuriše za mesto sudije, položila je sa najvišom ocenom, a pravo je studirala u Nišu - Zorica Saćipović (36).

Zorica Saćipović
Zorica SaćipovićFoto: Privat

„Kada sam počela da studiram, nekima je bilo neobično da jedna Romkinja bude deo njihovog fakulteta. Bila je situacija u kojoj sam čula kako oni međusobno pričaju Da li je moguće da Romkinja hoće da studira, one su obično neobrazovane, rano se udaju i imaju mnogo dece. Kada su me videli promenili su temu, ali sam ja odgovorila da treba da rade na predrasudama i stereotipima“, priča pravnica, majka je dve ćerke, angažovana i u „Osvitu“ koji vodi njena svekrva.

„Treba i dalje raditi sa Romkinjama, osnažiti ih da se izbore sa diskriminacijom. Istovremeno treba raditi i sa institucijama, tačnije sa zaposlenima u institucijama - jer upravo su oni ti od kojih dolazi diskriminacija prema Romkinjma“, kaže na kraju Zorica Saćipović.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.