Romi u zapećku | Evropa | DW | 06.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Romi u zapećku

Priča o Plavom Anđelu, devojčici Mariji pronađenoj u romskom naselju u Grčkoj, obišla je svet. Na red je došlo i pitanje kako žive Romi u toj zemlji? A odgovori su tužni – žive siromašno i odsečeno od društva.

„To je baš tipično“, rezignirano kaže Stelios Kalamiotis, kada ga pitamo o slučaju devojčice Marije. Ovaj Rom iz atinskog predgrađa Kalandrija kaže da su mediji, pišući o bugarskoj romskoj devojčici koja je predata na staranje jednoj grčkoj porodici, ponovo aktivirali stare predsrasude o Romima. Čitali smo tako danima da je Marija, koju su bulevarski mediji nazvali Plavim Anđelom, ili oteta ili prodata, iako situacija još nije razjašnjena. „Govorilo se da je majka zlostavljala dete, a da su je staratelji koristili maltene kao mečku za ples. Svako ima neku svoju priču“, kaže Kalamiotis.

Obećanja i realnost

Stelios Kalamiotis - Gde su pare iz fondova?

Stelios Kalamiotis - Gde su pare iz fondova?

Naš sagovornik i sam ima posla sa grčkim organima reda. Zajedno sa još 300 ljudi iz romskog – što bi se u birokratsko-srpskom rečniku reklo, nehigijenskog – naselja u Kalandriju dobio je nalog da se iseli. Kalamiotis ovde živi od 1970. godine, ali sada je vlasnik zemljišta zatražio da se prostor očisti. Grad raste, pa je i parcela u predgrađu postala basnoslovno vredna. Zato su Romi osnovali „Kulturno udruženje“ preko kojeg se bore protiv iseljavanja. Predsednik udruženja je upravo Stelios Kalamiotis i on sumnja da postoji valjana pravna osnova za uklanjanje naselja. Seća se da je parlament ranije raspravljao o iseljavanju Roma i da je tada rečeno kako je u vreme vojne diktature početkom sedamdesetih zemljište sumnjivo dodeljeno nekakvoj zadruzi koja je trebalo da gradi stanove za državne činovnike.

„Bio bih spreman da napustim svoje naselje ukoliko mi država dodeli stan u ovom kvartu ili pomogne da sam izgradim kuću. Za to sigurno imaju dovoljno novca“, smatra Kalamiotis. Novca u raznim fondovima ima, ali on retko pronalazi put do zaista ugroženih, kaže i Panajotis Dimitras iz grčkog Helsinškog monitora. „Najveći problemi su stanovanje i ograničen pristup romske dece obrazovanju“, priča za DW ovaj aktivista. I tu se malo šta promenilo nabolje, uprkos ambiciozno najavljenim projektima grčke vlade i novcu koji se sliva iz briselske kase. Recimo još 1996. je tadašnji premijer Kostas Simitis najavio da će država obezbediti svakom ugroženom Romu stan i da će sva deca ići u školu. „Desetine miliona evra evropskih subvencija su ili proćerdane ili otišle putevima korupcije“, priča Dimitras.

Geto-škole za Rome

Kalandri – naselje u senci solitera

Kalandri – naselje u senci solitera

Zapravo se ni ne zna koliko Roma ima u Grčkoj. Mediji procenjuju, između 150.000 i 250.000. Borci za ljudska prava tvrde da ih ima preko 300.000. Računica je dodatno otežana, kažu poznavaoci prilika, jer mnogi Romi u međuvremenu vode „društveno prilagođeni“ život, takoreći građanski, sa radnim mestom, pa često prećute svoje poreklo. Ipak, većina njihovih sunarodnika gura kroz život sakupljajući sekundarne sirovine i prodajući sitnice po buvljacima. Problem je, kaže aktivista Dimitras, što oni koji daju novce – mahom Evropska unija – gledaju u projekte na papiru, ali ne proveravaju šta je od napisanog zaista urađeno. Istraživanje Helsinškog monitora pokazalo je da je urađeno sramotno malo – pre svega kada je u pitanju školovanje.

Evropski sud za ljudska prava već je udario packu grčkoj zbog dve „geto-škole“ koje su navodno prilagođene za Rome. A ipak, obe škole su i dalje otvorene. „Jedna od ovih škola nalazi se u gradiću Sofadesu u centralnoj Grčkoj. Tamo su vlasti zaista izgradile naselje za primer, mnogi stanovi za Rome čak su delovali luksuzno u poređenju sa okolnim zgradama. Ali kod škole se ništa nije promenilo – 500 romske dece je naterano da ide baš u ovu getoioziranu školu u kojoj ne mogu da nauče ništa“, kritikuje Dimitras. I onda nastaje vrzino kolo – neobrazovani Romi su društveni autsajderi, a to isto društvo ništa ne čini da se Romima pruže jednake šanse za obrazovanje. „Znaš li zašto ispaštamo?“, pita Stelios Kalamiotis, otac petoro dece kojoj preti ista sudbina. „Zato što ne znamo da čitamo i pišemo. E zato smo zapostavljeni.“

Autor: Janis Papadimitriju, Atina / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković