Rogozinovi darovi | Politika | DW | 13.01.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Rogozinovi darovi

Višednevna poseta zamenika predsednika ruske Vlade Dimitrija Rogozina Beogradu u znaku ambicioznih susreta na svim nivoima i brojnih obećanja o unapređenju saradnje Srbije i Rusije.

Potpredsednik ruske vlade Dimitrij Rogozin se tokom proteklih nekoliko dana susreo sa kompletnim državnim vrhom Srbije, ali je takođe našao vremena i za susret sa liderom Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavom Šešeljem. Ekonomske i bezbednosne teme su bile u prvom planu, a Rogozin je srpskoj strani obećao čitav niz novih poslova i novih oblika saradnje. Tako se od Rogozina moglo čuti da Rusija „razmatra“ da prebaci proizvodnju auto delova za Avtovaz i Kamaz iz Turske u Srbiju, a naglasio je da prostor za veliko poboljšanje postoji u oblasti poljoprivrede i građevinske industrije. Značajan prostor u razgovorima posvećen je i nabavci novog naoružanja od Rusije, a Rogozin je srpskom premijeru Aleksandru Vučiću poklonio maketu raketnog sistema S-300.

Potpredsednik ruske vlade je takođe naglasio da se „Rusiji ne dopada militarizacija Balkana“, kao i da Rusija želi servisni centar za popravku ruskih/sovjetskih helikoptera u Srbiji. Srpska strana je pokrenula i pitanje izvoza vozila Fijat, koja se sklapaju u Srbiji, u Kazahstan. U prilično zgusnutom rasporedu Rogozin je uspeo da se susretne i sa predsednikom SRS Vojislavom Šešeljem, ali je naveo da je to „bio susret neformalne prirode i da nema veze sa zvaničnom posetom Beogradu“. Rogozin na kraju svoje posete Beogradu nije propustio da upozori Srbiju „da bude pažljiva tokom harmonizacije svoje politike sa politikom EU kako joj se ne bi dogodio Keln, i Srbija došla u situaciju da „pridošlice situaciju vide kao da su dobili odrešene ruke, a žene budu u strahu da izlaze napolje“.

Jedino izvesne- makete

„Jedino što je sasvim sigurno Dimitrij Rogozin doneo u Beograd je maketa raketnog sistema S-300, a o nabavci tog sistema smo inače čuli vrlo protivrečne izjave srpskih zvaničnika, kaže sumirajući rezultate ove posete Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Već je samo na osnovu toga jako komplikovano ustanoviti šta je bila suština ove posete, i šta su konkretni planovi i zaključci za period nakon posete Rogozina“.

Mislim da se može reći da je ova poseta imala pre svega politički značaj, smatra Jelena Milić. „Ali, kad to kažem mislim da je ona čak imala veći politički značaj za Rusiju nego za Srbiju. Imam utisak da se sve ove posete u proteklih par godina odigravaju više na zahtev i inicijativu Rusije, jer je Rusiji zbog sopstvenog javnog mnjenja potrebna podrška za politiku konfrontacije skoro sa svima. A zbog toga je potrebno da demonstrira svojoj javnosti da ima partnere, i da postoje zemlje u regionu i u ruskom okruženju koje podržavaju takvu politiku. Srbija je tu u nekom zagrljaju iz kojeg ne može, ili ne želi da pobegne, a čini mi se da je u pitanju kombinacija te dve verzije“.

Srbija- ključni ruski saveznik na Balkanu?

S obzirom na poziciju koju Dimitrij Rogozin zauzima u ruskoj administraciji može se reći da je ova poseta pre svega imala politički značaj, ocenjuje za DW Slobodan Samardžija, dugogodišnji novinski dopisnik iz Moskve. „U tom smislu mislim da je Rogozin u Beograd pre svega doneo neko uverenje da Beograd može da računa na Moskvu kada to bude bilo potrebno. Definitivno Rusija želi da ima Srbiju kao svog najjačeg saveznika na Balkanu, da ne kažem i jedinog otkako je Crna Gora dobila poziv u NATO. Srbija će prema tome morati da se na neki način odredi. Ta situacija nekog neutralnog položaja Srbije moći će da funkcioniše neko vreme, ali ako situacija dođe u neku opasnu ravan onda će Srbija morati da se odluči na kojoj je strani“, kaže Samardžija.

Rusija želi Srbiju kao pouzdanog saveznika, a Srbija želi čvršće evropske integracije. Koliko je uopšte moguće da Srbija opstane na takvim pozicijama? Slobodan Samardžija smatra da je to ipak moguće. „Kao što vidimo Evropska unija (EU) se svela na saradnju Nemačke i Francuske. EU su takođe i druge zemlje koje nisu tako čvrsto vezane za tu ideju, recimo Velika Britanija ima nameru da se odvoji od svega toga, ono što se dešavalo u Grčkoj je jednako tako zabrinjavajuće, pa Italija, Španija, Portugalija, zatim politička dešavanja u Poljskoj i Mađarskoj. Tako da se ja ne bih previše pouzdao u opstanak EU u onom smislu u kojem je i stvorena. Amerika je bila veliki sponzor EU, ali Amerika takođe nema više tu snagu, i pitanje je kako će se sve to odvijati u narednim godinama. Zato mislim da Srbija ima vremena da vidi šta će se dešavati, i da li će morati da pravi neke prelomne korake“.

Rusko sluđivanje Srbije

Rusija sada na Zapadnom Balkanu demonstrira kako to nije više ona ista Rusija iz 90-ih godina koja je bila slaba i na kolenima, ističe Jelena Milić. „To je i Rogozin izjavio tokom posete Beogradu. Ne bi pri tome trebalo precenjivati rusku zainteresovanost za Balkan, za koju mislim da zapravo nije prevelika, nego je tu više reč o tome da Rusija pokušava da ovde ometa demokratske procese koji se vode već godinama a to su proširenje EU i NATO. Krajni cilj je da se uspore, a po mogućnosti i zaustave procesi evroatlantskih integracija Balkana“.

Odnosi Srbije i Rusije se previše baziraju na romantizovanim verzijama rusko- srpskih odnosa, ocenjuje Jelena Milić. „A Rusija sa svoje strane sluđuje Srbiju sa nekim takozvanim novim mogućnostima saradnje. Najpre su to bile jabuke i krompiri, pa su to bili automobili, pa se sada govori o neviđenim mogućnostima za srpsku građevinsku industriju, koja je inače već godinama u teškoj dubiozi. To nisu stvari koje mogu da se organizuju i preorijentišu od danas do sutra. Takođe se preuveličava i pretnja od energetske zavisnosti od Moskve, jer ni sama Rusija ne može ,dok ne izgradi svoje fantomske gasovode ka Kini i Indiji, da nema tržište za svoj gas. Pitanje podrške Moskve oko Kosova je takođe precenjeno, jer je Srbija Briselskim sporazumom ušla u jednu novu fazu, i čak i da status Kosova stigne pred Ujedinjene nacije, Kina bi to najverovatnije i sama blokirala zbog nekih svojih razloga“.

Šešelj- omiljeni Rogozinov politički analitičar?

Jelena Milić smatra da je susret Rogozina sa Vojislavom Šešeljem porazna činjenica, ali da ona nije iznenađenje. „Rogozin je neko ko se na društvenim mrežama, na kojima je inače vrlo aktivan, hvali šapkama koje ima od generala Ratka Mladića, kome se sudi u Hagu za ratne zločine. To je potpuna deligitimizacija koncepta tranzicione pravde“, ocenjuje Jelena Milić. Slobodan Samardžija kaže da „Rogozin jednostavno pokušava da sazna što više o političkoj sceni Srbije danas, i pokušava da pronikne u to šta na tom političkom planu može da se desi, pre svega da li će opstati ova politička linija koju vodi Aleksandar Vučić. I ukoliko se desi da ne opstane, na koji način će se stvari dalje razvijati. Rogozin je iskusan političar i ne čudi što pokušava da pronađe sve kontakte koji su relevantni u Srbiji“, ocenjuje Samardžija.

Reklama