Roboti stižu – hoće li plaćati porez? | Politika | DW | 31.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

debata

Roboti stižu – hoće li plaćati porez?

Računari i mašine obavljaju sve više poslova umesto ljudi. Da li će to za par decenija dovesti do dramatičnog rasta nezaposlenosti? Ko će onda uplaćivati poreze u državni budžet? U Nemačkoj ipak nisu za porez na robote.

Poznata dosetka kaže da su u životu jedino izvesni smrt i plaćanje poreza. Ipak, filmske vizije naše budućnosti u kojoj roboti rade većinu stvari – što se već u dobroj meri ostvaruje, iako roboti možda još nisu androidi – nije predvidela plaćanje poreza na njih. Nema filma naučne fantastike u kojoj robot plaća porez jer postoji i obavlja zadatke.

Pitanje poreza na robote, međutim, nije puki futurizam i zabava dokonih. Često se citira studija Univerziteta Oksford iz 2013. godine u kojoj su Karl Fraj i Majkl Ozborn sumorno predvideli da se tokom naredne dve decenije oko 50 odsto radnih mesta u Sjedinjenim Državama nalazi pod „visokim rizikom“ od nestanka – moći će da ih obavljaju računari i mašine.

Pitanje je dakle jednostavno: ako digitalizacija i robotizacija čine ljudski rad izlišnim te ostavljaju sve više ljudi bez posla – ko će plaćati poreze? Od čega će se puniti zajednička kasica-prasica zvana budžet? Od čega isplaćivati socijalna davanja za one koji se, neoliberalnim rečnikom rečenom, nisu snašli u digitalnoj revoluciji?

Porez „neizbežan“?

U maju prošle godine je Evropski parlament izneo inicijativu prema kojoj bi robote trebalo zavesti kao „elektronske osobe“ čiji bi vlasnici – oni koji ubiru profite na osnovu robotskog rada – morali da plaćaju porez kao što za ljude od krvi i mesa plaćaju poreze i doprinose. Iako su planovi u februaru odbačeni, ostao je zahtev parlamenta da EU detaljno reguliše upotrebu robota u sve većem broju oblasti.

Pre nekoliko meseci je osnivač Majkrosofta Bil Gejts izričito podržao ideju oporezivanja automatizovanog rada koji obavljaju mašine, rekavši da je tako nešto neizbežno. Poslednjih dana smo svedočili raspravi dvojice haj-tek milijardera Elona Maska i Marka Zakerberga jer je ovaj prvi izneo bojazan da veštačka inteligencija predstavlja pretnju po čovečanstvo.

Pogledajte video 02:32
Trenutno na programu
02:32 min

Robot, kolega

Mnogi podsećaju da rasprave zapravo nisu ništa novo – slične su pratile i uvođenje tkanja uz pomoć letećeg čunka ili parne mašine. Tehnološki napredak uvek je imao ogroman uticaj na tržište rada, a čitavi su poslovi nestajali – poznaje li neko od nas nekog čiji je posao da loži mašinu u lokomotivi?

Neki ekonomisti zato ne vide ništa zlo u automatizaciji, naprotiv, to bi moglo da neslućeno poveća efikasnost pa i kolektivno bogatstvo. Stoga bi porez na robote mogao da se iskoristi za „bezuslovni osnovni prihod“ – koncept u kojem se svakome garantuje određena suma novca bez obzira da li radi ili ne, šta je po obrazovanju i slično. Tako nešto se trenutno testira u Finskoj.

Prepreka progresu?

Dok Bil Gejts smatra da je napametnije usporiti proces automatizacije dok vlade ne smisle adekvatne „prelazne programe“ u pogledu socijalnih posledica automatizacije, drugi upozoravaju da bi porez na robote upravo bio najveća prepreka tehnološkom napretku.

„Takve argumente slušamo stotinama godina. Uvek neko želi da zaštiti neke radnike, ali time bi se zapravo stalo na put tehnološkog progresa“, kaže Enco Veber, ekonomista sa nemačkog Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja. „Generalno bih bio protiv poreza na robote jer naša istraživanja ne ukazuju da će imati znatniji pad zaposlenosti od kojeg se strahuje“, kaže on za DW.

Prošlogodišnja studija koju potpisuje ekonomistkinja Katarina Dengler iznosi slične zaključke o uticaju digitalizacije na nemačko tržište rada. Ona je time u arenu ubacila kontra-argumente studiji sa Oksforda, tvrdeći čak da digitalizacija na posletku može stvoriti nove poslove.

Protiv i sindikati

Nemačka je svetski lider kada je u pitanju robotika – i u proizvodnji u upotrebi. Prošle godine je ova industrijska grana u zemlji narasla za sedam odsto na 12,2 milijarde evra. Uprkos tome, u Nemačkoj 24,2 odsto zaposlenih radi u industriji što prevazilazi evropski prosek od 21,9 odsto. Nije onda čudo što ovde postoji jaka opozicija ideji o oporezivanju mašina, dok su za malobrojni beskompromisni levičari.

Tabor koji je protiv poreza je veoma šaren – idejama Evropskog parlamenta o ovakvom porezu već su se usprotivili Međunarodna federacija robotike sa sedištem u Frankfurtu, kao i nemačka Asocijacija proizvođača mašina i postrojenja. Na upit DW su se protiv poreza na robote izjasnile i dve organizacije koje se obično oko malo čega slažu – Savezno udruženje nemačke industrije i Savez nemačkih sindikata.

Deutschland Kuka-Roboter im Porsche Werk Leipzig

Roboti kompanije "Kuka" u fabrici "Poršea"

Ukratko, pitanje da li treba ili ne treba ubirati dažbinu na upotrebu robota ostavlja se za dalju budućnost – kada konačno bude jasno da li digitalizacija vodi nekom apokaliptičnom scenariju nezaposlenosti kakav se skicira u studiji Oksforda ili u filmovima naučne fantastike.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video