Rođeni s internetom | Mozaik | DW | 13.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rođeni s internetom

Čak i veoma mala deca koriste internet i pametne telefone roditelja. Šarenilo i zvukovi čine digitalni svet privlačnim za mališane. Jedna studija rasvetljava kakve šanse internet donosi deci, ali i gde su opasnosti.

„Našoj ćerki je dozvoljeno da sluša pesme na Jutjubu. Kad se jedna završi, ona mi kaže šta posle da joj pustim“, kaže Tanja Šulc i stavlja svoju petogodišnju ćerkicu u specijalno sedište na svom biciklu. Zajedno slušaju najviše tri pesme. „Na Internetu vrebaju mnoge opasnosti“, kaže ova majka. Tema je uznemiruje, toliko da nije želela da objavimo njeno pravo ime. I drugi roditelji s kojima smo razgovarali slično reaguju – ne žele da u članku koji će večno biti na internatu daju svoje podatke niti žele da ih fotografišemo. Prevelika je neizvesnost šta će se desiti sa sadržajem.

Pri tom je internet postao deo svakodnevice u porodičnom krugu. Učenje i posao su danas gotovo nemogući bez interneta. Deca odrastaju u digitalizovanom okruženju. „Dovoljno je što se mi time bavimo satima“, kaže partner Tanje Šulc. „Ne moraju i naši mališani s tim da započnu . Bolje da čitaju knjige, crtaju ili da se igraju.“

Pametni telefon kao bejbisiterka

Druga majka, koja takođe želi da ostane anonimna, priznaje da je neko vreme pribegavala elektronskoj zabavi za svog trogodišnjeg sina. „Dok sam pisala diplomski rad, bilo mu je dozvoljeno da se dugo igra sa mojim tablet računarom.“ U to vreme, ona je bila samohrani roditelj i trebalo joj je mnogo vremena i odmora. Danas se kaje zbog svog ponašanja. „Mi sada često idemo na igralište i radimo stvari zajedno.“

Digitalni mediji se često se koriste kao dadilje, kaže Kristin Fajl iz nemačkog instituta za mlade u kojem vodi projekat „Digitalni mediji u svakodnevnom svetu dece predškolskog uzrasta“.

Svako deseto trogodišnje dete je redovno na internetu, pokazuje studija. Gotovo trećina (28 odsto) šestogodišnjaka i više od polovine (55 odsto) dece od osam godina ide redovno na internet. Rizici su mali: „Većina igara za decu od 5-6 godina su samo prošireni svetovi igara koje već poznaju.“ Ako igra nema veze sa svetom dece, onda ona nije ni interesantna mališanima. Važno je da roditelji podržavaju decu i štite njihove podatke dece.

Opasnost je kada u vrlo ranoj dobi deca imaju kontakt sa komercijalnim ponudama kao što su kupovina aplikacija i reklame. Sa velikim rizicima deca su suočena samo kada su starija i sama koriste internet, posebno ako su na društvenim mrežama. „Takođe je rizično korišćenje digitalnih ponuda u svakodnevnoj rutini“, kaže Fajl.

Svi imaju internet

Rana upotreba interneta posebno zavisi od sposobnosti čitanja. Decu koja ne mogu da čitaju i pišu podržavaju roditelji. Prepoznavanjem simbola i intuitivnim radom čak i mala deca mogu samostalno da koriste aplikacije na pametnim telefonima i tabletima. „Aplikacije su lakše za korišćenje jer je osnovni princip ekran osetljiv na dodir. Sadržaj su ozvučeni tako da deca ne moraju da čitaju da bi se orijentisala“, rekla je Fajl.

Zanimljivo je da su mnoga domaćinstva elektronski odlično opremljena – bez obzira na roditeljske prihode. Čak 98 odsto nemačkih domaćinstava ima pristup internetu. Ipak, ova oprema ne dovodi automatski do jednakih mogućnosti. Obrazovni nivo roditelja igra veliku ulogu kada je u pitanju način na koji se medijumi koriste. Roditelji sa visokim stepenom obrazovanja deci daju pristup informacijama i obrazovnim sadržajima. Roditelji sa niskim nivoom obrazovanja, međutim, ponudu na internetu vide kao zabavu.

Digitalni mediji i mala deca – tabu tema. Iako deca odrastaju u digitalnom svetu, nisu sva deca takozvani „digitalni urođenici“. Što su češće su roditelji na internetu, verovatnije je da će to biti i njihova deca. A što ranije su deca u kontaktu sa internetom, tim više izazova za roditelje. A studija zaključuje da nisu svi roditelji dorasli tim izazovima.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.