Rezolucija o Šešelju | Politika | DW | 27.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rezolucija o Šešelju

Rezolucija Evropskog parlamenta o „slučaju Šešelj“ donosi najstrožu osudu govora mržnje, poziv Hagu da razmotri odluku o njegovom puštanju na privremenu slobodu i poruku Beogradu da se suprotstavi takvoj retorici.

Rezolucijom koja je usvojena pod nazivom „Srbija: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja“, Evropski parlament šalje tri osnovne poruke. Prva je osuda Šešeljevog podsticanja na mržnju i ohrabrivanja teritorijalnih pretenzija, kao i pokušaj destabilizacije regiona i skretanja Srbije sa njenog evropskog puta. Istovremeno, Evropski parlament poziva Haški tribunal da „usled novonastalih okolnosti“, preduzme odgovarajuće mere i preispita odluku o puštanju Šešelja na uslovnu slobodu. Pored te poruke Hagu, Strazbur poziva i Beograd da osudi i da se suprotstavi Šešeljevim izjavama.

Navodeći da su Šešeljeva „politička retorika, govor mržnje, teritorijalne pretenzije prema Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i prizivanje „Velike Srbije“ ne samo uvredljivi već i usmereni protiv žrtava i svedoka“, evropski parlamentarac i jedan od predlagača te rezolucije, Andrej Plenković za Dojče vele kaže: „Činjenica da je Šešelj u političku debatu i u javnost uneo retoriku kakvu nismo videli skoro dve decenije vodi Srbiju, ali i njene susede, u period za koji smo bili sigurni da je daleko iza nas i da se više neće ponoviti. Zato Evropski parlament želi odmah da reaguje, čvrsto i jasno, kako bi se u startu zaustavila bilo kakva dalja refleksija njegove retorike.“

O tome da je Šešeljeva nacionalistička retorika već napravila negativan uticaj u BiH govori i izvestilac Evropskog parlamenta za BiH, Kristijan dan Preda: „Smatram da se radi o vrlo problematičnom razvoju situacije koji ima jak emotivni udarac na sve one koji su prošli patnje devedesetih godina. Video sam reakcije iz BiH, ogorčenje žrtava, i potpuno ih razumem. Plašim se i da bi takve izjave mogle imati negativan uticaj na napore uložene u cilju pomirenja na Zapadnom Balkanu“, kaže Preda u izjavi za Dojče vele.

Očekivanja, ali i podrška Srbiji

U situaciji kada Evropski parlament najstrože osuđuje neprihvatljivo i neprimereno ponašanja Vojislava Šešelja, naglašava se i potreba jasnog reagovanja svih onih koji prihvataju evropske vrednosti i standarde: „Imajući razumevanje za evropski put Srbije i želeći da on bude još više učvršćen, ja očekujem od strane srpskih vlasti da se jasno distanciraju od takve retorike i da je osude, a ne da Šešeljev javni angažman prolazi bez ikakve reakcije, niti političke, niti pravne. Mene, ali i Evropski parlament zanima da li je on svojom retorikom prekršio srpske zakone“, ocenjuje Pleknović za Dojče vele.

Evropski poslanici složni su u oceni da za retoriku kakva je Šešeljeva nema mesta ni u Srbiji, ali ni na Zapadnom Balkanu ni u celoj Evropi. „Ona mora biti osuđena nedvosmisleno i smatram da to i čini većina građana Srbije i regiona”, izjavio je uoči sednice za Dojče vele Eduard Kukan, predsednik odbora Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom. On je inače na samoj sednici ocenio da Šešeljevo ponašanje ugrožava mir i pomirenje u regionu i dodao da se Šešeljevim izjavama daje „politička i medijska pažnja koju uopšte ne zaslužuje.

Istovremeno, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister, ocenjuje da Rezolucija Evropskog parlamenta za cilj ima da „ohrabri“ srpske vlasti da osude „svako javno predstavljanje govora mržnje i ratnohuškačke retorike“ kao i da rade na promociji zaštite manjina i kulturnih prava: „Mi podržavamo sve političke stranke, nevladine organizacije i pojedince u Srbiji koji se bore protiv govora mržnje. Zato želim da ohrabrim sve ljude da se suprotstave gospodinu Šešelju“, naveo je Mekalister u izjavi za Dojče vele. Na pitanje da li bi ova Rezolucija Evropskog parlamenta mogla na bilo koji način da ugrozi evrointegracioni proces i put Srbije ka EU Mekalister dodaje: „Srbija se jasno posvetila svom proevropskom pravcu. Ona je na putu ka Uniji i mi ćemo uvek podržati sve stranke, pojedince ili organizacije koji žele da vide Srbiju u EU. Zato smo tu i da osudimo loše stvari koje je Šešelj uradio i koje govori.“

Kolika je i u čemu odgovornost Tribunala?

Pored samih Šešeljevih nastupa, veliku pažnju evropski parlamentarci posvetili su i činu puštanja na privremenu slobodu optuženog za ratne zločine. Pored poziva da se zbog Šešeljevog ponašanja posle puštanja na privremenu slobodu „preispita takva odluka“, Evropski parlament poziva Tribunal da ubrza završne procedure u preostalim slučajevima uz podsećanje da je izvođenje pred lice pravde svih optuženih za ratne zločine neophodan uslov za trajni proces pomirenja.

Čarls Tanok, član delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom dodaje da je Šešelj, kao optuženik za ratne zločine, prilikom puštanja na privremenu slobodu zbog zdravstvenih razloga, morao da se obaveže na neučestovanje u političkim aktivnostima: „Umesto toga vidimo ga na ultranacionalističkim skupovima gde napada Evropsku uniju i NATO, a brani Rusiju. Sve to nije dobro i mislim da je sud vrlo loše postupio. Moje kolege iz Hrvatske traže rezoluciju koja bi to osudila i zabrinuti su zbog ultranacionalističkog demona radikalne stranke u Srbiji i mogućnosti njegovog uticaja na stabilnost Zapadnog Balkana.“

U Briselu, povodom ovog slučaja, ali imajući u vidu i druge „incidente“ koji su se poslednjih dana dešavali u regionu naglašavaju da proces stabilizacije i pomirenja na Balkanu još nije gotov. Iz samog Haškog tribunala odgovaraju da vodeću ulogu u procesu pomirenja na sebe moraju da preuzmu politički i verski lideri u regionu.

Istovremeno ima i onih koji „u slučaju Šešelj“ ne vide prvenstveno brigu za pomirenjem na Zapadnom Balkanu. Tako se u poslednjoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) ocenjuje da je cilj privremenog puštanja Vojislava Šešelja na slobodu zapravo pritisak na vladu u Beogradu u cilju njene čvršće saradnje sa Zapadom, odnosno upozorenje zbog naklonjenosti Srbije Ruskoj Federaciji i njenom predsedniku Putinu. Pored toga, IFIMES u svojoj analizi postavlja pitanje: „da li se u insistiranju hrvatskih zastupnika na rezoluciji o osudi Šešelja u Evropskom parlamentu radi zapravo o pritisku na Haški tribunal da se donese oslobađajuća presuda u slučaju Jadranka Prlića i Herceg-bosanske grupe“.