Revolucija na tržištu knjiga

Kada se na nekoliko dana na jednom mestu nađe 7300 izlagača iz preko 100 zemalja, to znači da će biti dobrog materijala za razgovor. Pogotovo kada je tema tako delikatna kao što je prodaja knjiga. Na ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu knjiga koji se održava od 10. do 14. oktobra očekuje se oko 300.000 posetilaca. Ta manifestacija je i u burnim, digitalnim vremenima i dalje najveća te vrste na svetu. Mnogi posmatrači već dugo je smatraju medijskim sajmom, velikim kulturnim događajem, ali još uvek je štampana knjiga u centru pažnje, iako se mnogi novi konkurenti stalno pojavljuju.

Ljudi još uvek idu u knjižare

Izdavačima ne ide preterano dobro. Protekle godine nemačko tržište zabeležilo je pad prodaje od 10 milijardi evra. Ovo je prvi put u sedam godina da je zabeležen blagi pad prodaje. Klasične knjižare još uvek su posećene, ali Nemci sve češće kupuju i preko interneta. Mnogi izdavači su pod pritiskom. Najveći konkurent obične štampane knjige je elektronska knjiga. Mnogi autori objavljuju svoje tekstove na internetu: samopromocija je magična reč današnjeg vremena.

Sve su to teme za ovogodišnji sajam u Frankfurtu. „Internet je istorijski korak između kulture štampanih i kulture digitalizovanih knjiga“, pisale su nedavno jedne velike dnevne novine. Nema sumnje da je izdavačka branša pred preokretom, ali mišljenja o tome u kom pravcu se ide su različita. Neke činjenice su jasne: broj knjižara u Nemačkoj će se smanjiti; „Amazon“ i druge slične internet-stranice će se i dalje razvijati i postajati sve popularnije; elektronske knjige će sve više preuzimati tržište. Sve ostalo su spekulacije.

Deca i omladina – merilo budućnosti

U Frankfurtu je planirano oko 300 manifestacija. Očekuje se 1000 pisaca, među kojima su i popularni autori poput Ričarda Forda, Herte Miler i Martina Valzera. Oko okruglih stolova vode se razgovori o budućnosti knjige, a posebna pažnja posvećuje se knjigama za decu i omladinu. Nigde drugde nisu obične i digitalne knjige toliko povezane kao kod tih knjiga, kaže direktor sajma knjiga Jirgen Boz. Važnu ulogu imaju i stripovi, a bitni su i pojmovi poput „kroufanding“ (crowfunding – kada autori traže od čitalaca da ih finansiraju preko interneta) ili „fanfikšn“ (fanfiction – žanr koji se razvio na internetu, a čije su preteče popularni romani poput serijala o Hariju Poteru).

Za razliku od Amerike gde su izdavačke kuće već počele ozbiljno da zarađuju ma elektronskim knjigama i gde je na tim formatima protekle godini zarađeno više od prodaje štampanih knjiga, u Nemačkoj tradicionalne izdavačke kuće i dalje imaju svoje mesto pod suncem.

Scenario kao u Americi?

Ipak, pitanje je vremena kada će i u Nemačkoj doći do sličnog razvoja događaja kao u Americi. Ali to neće biti tako brzo, uprkos željama entuzijastične omladine iz sveta digitalnih knjiga. Udeo elektronskih knjiga na nemačkom tržištu još uvek iznosi jedan do dva odsto. Mnogi elektronski čitači knjiga koji su se pojavili na tržištu proteklih godina, nisu izazvali revoluciju kod nemačkih čitalaca. Mnogi eksperti već ukazuju na kraj uređaja poput „Kindla“ kompanije Amazon ili „I-ridera“ (eReader) kompanije Soni. Sa tržišta ih potiskuju mnogobrojni tablet-računari i pametni telefoni.

Logično je da je u vremenima najveće krize, glavna tema ovogodišnjeg sajma – globalna digitalna revolucija. Tradicionalni izdavači moraju da pronalaze nove načine da održe prodaju, najčešće preko upotrebe društvenih mreža i novih marketinških metoda. U međuvremenu, raste broj novih izdanja u Njemačkoj. Protekle godine na tržištu se pojavilo 82.000 novih izdanja. I još nešto, veoma indikativno – kompanija Ikea, koja proizvodi nameštaj, planira da smanji dimenzije svojih polica za knjige.

Autori: Johen Kirten / Staša Nikodinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković