"Revolucija je počela 13. marta 2013."

Jedne večeri u decembru 2013. prijatelj me je pozvao u gostinski Dom Svete Marte u Vatikanu. Sedeli smo u poslednjoj klupi kućne kapelice. Nekoliko redova ispred nas: papa Franja. Tih pola sata, dok je povremeno glavu oslanjao na ruke, više je bio vernik u molitvi, koji je možda tražio, borio se, a manje vrhovni poglavar Katoličke crkve. Kratak razgovor nakon izlaska iz kapelice bio je srdačan, jednostavan susret.

Papa Franja je prvi papa iz Latinske Amerike, prvi Jezuita na čelu Katoličke crkve, prvi vrhovni poglavar crkve s programskim, obvezujućim imenom Franja. Posle tri i po godine na papinskoj dužnosti, Franja ove subote (17.12.2016.) navršava 80 godina - on koji menja svoju crkvu i kod nekih izaziva čuđenje. Argentinac Horhe Mario kardinal Bergoljo bio je nadbiskup Buenos Ajresa, vozio se podzemnom železnicom, nosio svoju aktntašnu, delovao kao prvi sveštenik glavnoga grada Argentine. Puno od takvog ponašanja doneo je i u Rim. Svet ga najviše gleda kada je kao prvi sveštenik sveta, na putu, sa svojom aktntašnom. Bilo da je u rimskoj Dečjoj bolnici, sa izbeglicama na Lampeduzi ili na Lezbosu, sa zatvorenicima u najvećem zatvoru u američkoj Filadelfiji, s jednostavnim ljudima u bolivijskim planinama ili u srednjoafričkom glavnom gradu Banguiju, sa žrtvama zemljotresa u italijanskom Amatričeu. Papa Franja je širom sveta, van njegove crkve, poštovan kao moralni autoritet i glas onih koji pate.

Znakovi upućeni svetu

Sudbina izbeglica i prognanih je bila važna tema od samog početka njegovog pontifikata. U leto 2013. je (tada) potpuno neočekivano otputovao na Lampeduzu i time skrenuo pažnju bogatih zemalja severa na tihu katastrofu hiljada mrtvih u pokušaju da stignu do Evrope. Opominje svetsku politiku, krajem 2014. je opomenuo i poslanike u Evropskom parlamentu, koji su ga svečano primili u Strazburu i prihvatili njegove oštre kritike oslabljene Evrope. A kad novinari ili konzervativni predstavnici crkve ismejavaju to što je papa primio izbeglice u Vatikanu ili dao da se odmah pored Trga svetog Petra naprave tuševi za beskućnike, oni ne uviđaju značenje tih malih koraka.

Slično snažnu simboliku su imala njegova putovanja u Svetu zemlju u maju 2014. molitva za mir, pozivi na primirje, jasna i nedvosmislena osuda trgovine oružjem. Papa, koji još nije bio u svojoj domovini Argentini, više je puta posetio Aziju i Latinsku Ameriku, jednom i Afriku. Bio je na Kubi i u SAD, a ljudi u Vašingtonu i Njujorku su ga slavili kao pop-zvezdu. A on je u američkom Kongresu i u UN zapravo samo hteo da poruči da mu je stalo do izopštenih i kritikovao "globalizacije ravnodušnosti".

Neobičan jezik

Papa Franja koristi teološki govor koji deluje jednostavno, dopire do srca, i pritom je veoma dubok. Njegove metafore često iritiraju: na primer, kad papu Benedikta nazove "belim dedom u kući", kad Evropu uporedi s "bakom koja više ne može da rađa", a za neke katolika koji imaju veliku želju za razmnožavanjem kaže da su "kao zečevi".

Ovaj papa želi promene u velikim i malim stvarima. Ne teži promeni crkvenog učenja, nego - koliko se vidi - razvitku prema doktrini u čijem centru je čovek. Primeri za to su biskupske sinode na temu seksualnog morala i uloge porodice 2014. i 2015. godine. Tokom proteklih 45 meseci on je ostvario i neke strukturne promene u Vatikanskoj upravi.

U delovima Kurije i nekim biskupskim konferencijama u evropskim zemljama pritom nailazi i na kritike, koje se, istina, retko iskazuju javno. Pre nekoliko nedelja, četiri poznata kardinala među kojima je bio i bivši nadbiskup Kelna kardinal Johim Majsner, otvoreno su prebacili papi Franji da izaziva zbunjenost. Radilo se o  blagonaklonom odnosu Crkve prema razvedenim osobama koje su ponovo sklopile brak. "Neki to i dalje ne razumeju", uzvratio je papa u jednom intervjuu.

Kritika novih idola

Papa Franja, rekao je ovih dana stručnjak za crkveno pravo Tomas Miler iz Minstera, deluje u "velikoj unutrašnjoj nezavisnosti" i njega ne možete "svrstati u neku fijoku". Iako se Katolička crkva kroz vekove menjala, postupno, često pod pritiskom, ponekad i mudro, ipak je 13. marta 2013. bio početak revolucionarnog razvitka.

Papa Franja je do sada objavio dve enciklike: "Evangelii gaudium" (Radost Jevanđelja) novembra 2013. "Stvorili smo nove idole. Klanjanje antičkom zlatnom teletu (...) doseglo je novi nemilosrdni oblik u fetišizmu novca i diktaturi ekonomije bez lica i bez stvarno ljudskog cilja." Zatim je sledila enciklika "Laudato si" u junu 2015: Taj tekst o zaštiti okoline i klime izazvao je pažnju širom sveta i nekoliko meseci kasnije uticao i na parisku Konferenciju o klimi.

Supermen?

Papi je 80 godina. To je starosna dob kad kardinali gube najvažniju privilegiju - biranje novog pape. Tokom njegove prve godine u Vatikanu neki su nagađali da bi Franja  tom prilikom mogao da se povuče. Danas se oseća da on i dalje želi da utiče na promene u crkvi.

Svojevremeno se u Rimu pojavio dobar grafiti: papa Franja kao Supermen (sa tašnom). "Crtati papu kao neku vrstu supermena, neku zvezdu, to mi se čini uvredljivim", rekao je u jednom intervjuu. "Papa je čovek, koji se smeje, plače, mirno spava i ima prijatelje, kao i svi drugi - normalan čovek."