Restauracija „nacionalne“ kulture

Andrej Marga je u svom životu bio svašta: pre 1989. Bio je istaknuti zvaničnik socijalističkog udruženja studenata. Postao je profesor filozofije, ali i nakon pada socijalizma njegova zvezda se nije ugasila. Postao je rektor univerziteta, a nakon toga i ministar – prvo obrazovanja, posle toga spoljnih poslova.

U septembru 2012. je imenovan za direktora rumunskog Instituta za kulturu ICR, najvažnije kulturne institucije u zemlji. I tek što je stupio na novu dužnost, a već je u razgovoru za jednu televizijsku stanicu predstavio svoje shvatanje kulture u Rumuniji: „Potreban nam opet jedan prirodan koncept kulture.“ To za njega znači pre svega predstavljanje dostignuća rumunskog porekla, a gledaoce je i konkretno podsetio: „Koliko ljudi zna da je nauka o pećinskim životinjama osnovana u Rumuniji? Ili da je radijator izum iz Transilvanije?“

Iako su nakon te izjave Margu mnogi liberalni mediji proglasili za „trgovačkog putnika za centralno grejanje“, predsednik nacionalnog Kulturnog instituta je dovoljno važna funkcija da može da nastavi sa svojom politikom. Objavio je da je u institutu „završeno sa eksperimentima“ i da će se, pod njegovim rukovodstvom, „konačno“ opet vratiti „sveopšte priznatim i poznatim delima nacionalne kulture“.

Podrška političkog vrha

Takva restauracija nacionalizma je i ideološki potpuno „na liniji“ vladajuće koalicije triju stranaka, socijalno liberalne unije. Ona ionako u rumunskom parlamentu raspolaže dvotrećinskom većinom i iz njihovih krugova se čuju pozivi da se „prekine sa ne-rumunskim“ i vrati se naciji i tradiciji.

Najglasnija u svojim pozivima na nacionalizam i protiv Evrope u toj koaliciji je pre svih Nacionalna liberalna stranka, čiju člansku kartu ima i Andrej Marga. Ali podrška stiže i sa samog vrha, pa tako i socijaldemokrata i premijer Viktor Ponta upozorava na „kolonijalnu politiku Brisela“ i poziva građane da se vrate „rumunskoj časti“. To mu, naravno, ne smeta da se u inostranstvu predstavlja kao veliki Evropljanin.

Žalosno je to što je upravo taj nacionalni kulturni institut donedavno bio primerna institucija Rumunije. Na njegovom čelu dugo godina je bio filozof Horija-Roman Patapijevici, koji je uspeo da tu instituciju odvoji od uticaja vlasti i otvori je ka novim kulturnim trendovima.

Ućutkati nepodobne

To je otišlo predaleko, pa je vlada Viktora Ponte prošle godine dekretom „vratila“ taj institut pod potpun nadzor parlamenta. To je, opet, nateralo Patapijevicija da, u znak protesta, prošlog avgusta podnese ostavku. Ali, čini se da je vladajuća koalicija upravo to i želela. Jer nakon njegove časne ostavke, u rumunskim medijima naklonjenim vladi započela je prava hajka protiv tog intelektualca. Nazivali su ga „rasipnikom“ i „prevarantom“. Kad je na čelo te institucije došao poslušnik Marga, počela je i „čistka“ među osobljem instituta koji su možda još mogli da razmišljaju slično kao bivši šef.

„Čistio se“ i program koji će podržavati ta nacionalna kulturna institucija: mnogim projektima, pa čak i festivalima koji su uživali međunarodnu pažnju, otkazana je podrška i novčana pomoć. Umesto toga, Marga se setio nacionalnih „veličina“ poput pisca Dumitrua Radua Popeskua – hvaljenog još za vreme komunizma, predsednika Udruženja književnika za vreme Čaušeskua i svojevremeno čak i člana Centralnog komiteta Komunističke partije Rumunije.

Skandal u Parizu

Naravno da se pisci Rumunije dobro sjećaju, ko je i šta je bio Popesku pa je to nedavno dovelo i do skandala na salonu knjiga u Parizu. Naime, ove godine je zemlja-partner bila Rumunija – i, naravno, tamošnji nacionalni kulturni institut, pa je zato čitav niz pisaca i rumunskih intelektualaca otkazao posetu Parizu zbog „zvanične kulturne politike njihove zemlje“.

Ni bivši direktor instituta, Patapevici ne ćuti o promenama u instituciji kojoj je bio na čelu: „Vladajuća koalicija uništila je kulturni institut i to mešavinom nacionalizma, populizma, nekompetencije, klijentelizma i gluposti. Pod Margom je ICR opet postao državna služba koja odlučuje o tome šta je u savremenoj rumunskoj kulturi 'nacionalno', a šta ne.“

Po merilima novog šefa instituta – sada se slavi pisac i komunistički funkcioner, a za recimo kompozitora Žorža Eneskua jedva da ima vremena i novca. Njegov portret jeste na novčanici od pet leja, ali praktično ne postoji nekakva celovita zbirka njegovih dela. Štaviše: kuća u kojoj je Enesku neko vreme živeo u Mihaileniju, selu na severu zemlje, danas propada i služi kao skladište za krompire. Nije čak ni proglašena za spomenik kulture.

I onda još i – „cinkaroš“

Takvih primera ima mnogo, od dela nekih skulptora koja propadaju, pa do dvoraca i drevnih imanja koja se ostavljaju da trunu. Publicista Sorin Serb može još dugo da nabraja zapostavljene nacionalne vrednosti. Njemu je jasno kako je uopšte moglo da dođe do takve recesije u kulturi njegove zemlje: „U kulturnoj politici već dugo se oseća politizacija. Takođe, hiljade intelektualaca otišlo je poslednjih godina iz Rumunije. Oterala ih je ekonomska kriza, ali i neznanje koje je uzdignuto na nivo institucije.“

Da stvar bude još „lepša“, nedavno je otkriveno da se direktor Nacionalnog instituta za kulturu Rumunije Andrej Marga svojevremeno zaista na čudan način „bavio“ kulturom u svojoj prošlosti – naime, kao doušnik zloglasne rumunske tajne službe Sekuritate: pronađena su dokumenta o boravku američke antropološkinje Ketrin Verdi sedamdesetih i osamdesetih u Rumuniji. Ona se tada susrela i sa Andrejom Margom – koji je o tome detaljno izvestio komunističku tajnu službu.

Autori: Keno Versek / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković