Republika Srpska: Ta teška reč „genocid“ | Evropa | DW | 11.07.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Republika Srpska: Ta teška reč „genocid“

Prošlo je 25 godina od masakra u Srebrenici, 16 od kad je to utvrdila Komisija iz Banjaluke, 13 od kad je Dodik rekao da je bio „genocid“. Danas zločin negira malo ko, ali njegovu sudsku kvalifikaciju gotovo svi.

Milorad Dodik prvi put u Potočarima 2015. godine

Milorad Dodik prvi put u Potočarima 2015. godine

„Ja znam savršeno dobro šta je bilo, bio je genocid u Srebrenici. To je presudio sud u Hagu i to je nesporna pravna činjenica“, rekao je Milorad Dodik, najuticajniji srpski političar u BiH u poratnom razdoblju. No ta izjava datira iz 2007. godine, kada je Dodik bio premijer. Današnji Dodik negira genocid.

Zvanična Banjaluka doduše nikada nije negirala postojanje zločina u Srebrenici, ali kvalifikaciju „genocida“ smatra neprihvatljivom.

Politički je i dalje isplativo vrteti se u krug, kaže nam Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog odbora BiH. „Mi možemo da kažemo da vlast manipuliše građanima, ali to nije u potpunosti tačno. Vlast i građani su na istoj liniji, a ta linija je relativizacija zločina i dosipanje soli na ranu.“

Odnos prema pitanju Srebrenice je različit i kod građana. Najviše ljudi na pitanje da iskažu svoj stav o tome i dalje ne žele da govore. Zašto? Deo odgovora se naslućuje u izjavi jednog Banjalučanina, slučajno izabranog kao sagovornika:

„Ja samo o tome slušam već 25 godina. Mi samo nešto obeležavamo. Da li će nekom biti bolje ako ja kažem da se desio zločin ili genocid, da li će to išta da promeni?“, pita on i nastavlja:

„Desio se strašan zločin tamo, nema čoveka koji to ne zna, ali ne znam šta sad treba da uradim da me neko ne bi i dalje pitao kako gledam na Srebrenicu. Kako ću gledati? Kako normalan čovek može gledati na to?“

Opiranje kvalifikaciji

Vlada u Banjaluci je još 2004. godine usvojila izveštaj Komisije o događajima u i oko Srebrenice, u kojem je utvrđeno da su počinjeni zločini u periodu od 10. do 19. jula.

Ipak, 2018. godine, samo nekoliko meseci pred izbore, izveštaj je odlukom Narodne skupštine stavljen van snage, nakon čega su formirane dve komisije – jedna za Srebrenicu i jedna za Sarajevo. Izveštaje je trebalo da predaju u martu ove godine, ali je objavljivanje prolongirano za jesen – nakon lokalnih izbora.

Nezadovoljstvo u RS, kažu u Republičkom centru za istraživanje rata i ratnih zločina, proizilazi iz neefikasnosti pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina prema Srbima u Podrinju.

„Nije sporno da su se desili određeni događaji i da su počinjeni zločini, ali taj zločin u julu 1995. godine nema karakter genocida koji se nametnuo kroz javni diskurs u političkim strukturama i pre presude suda u Hagu. Hag je samo verifikovao tu priču“, kaže direktor centra Milorad Kojić. Kaže, niko iz RS neće osporiti nijednu žrtvu, ali neće ni dopustiti da se osporavaju srpske žrtve.

S druge strane, analitičarka Tanja Topić smatra da oko celog ovog pitanja postoji neka vrsta zavera ćutnje ljudi koji nisu spremni da se suoče sa onim što se desilo u Srebrenici. „Takvim stavom otvarate prostor da se ta etiketa genocidnosti pripisuje celom narodu, što isto tako nije tačno i ne doprinosi kritičkom odnosu prema dešavanjima devedesetih“, kaže Topić.

Težnja ka ukidanju Republike Srpske?

Oni koji se opiru kvalifikaciji „genocida“, uvereni su da takva kavlifikacija preti opstanku Republike Srpske, odnosno entiteta utvrđenih Dejtonskim sporazumom. „U savremenom evropskom društvu, kako ga zovu, ne može da egzistira bilo koja država ili entitet koji se zasniva na genocidu“, kaže Kojić. „Upornost održavanja te kvalifikacije, koja ne odgovara činjeničnom stanju, jeste težnja ka ukidanju RS.“

Kao i kod vlasti u Banjaluci, ni u vokabularu opozicije u RS ne postoji reč „genocid“. Kao da su shvatili da im to može samo odmoći u političkoj borbi za vlast.

„Potpuno se gubi iz vida da se tu radi o nekoliko hiljada mrtvih, ubijenih. Ne možete to svesti na dnevnu politiku jer je to ponovni zločin“, kaže nam Todorović. „To je civilizacijski i ljudski nedopustivo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama