Reporteri bez granica o položaju novinara u svetu

Pomenuto udruženje novinara je objavilo svoj godišnji izveštaj u kome su na meti kritika i zapadne vlade.

Itai Mušekve iz Zimbavea saznao je tokom studijskog boravka u Berlinu da je njegovo ime na crnoj listi i da je više novinara sa liste uhapšeno, maltretirano, jedan je gotovo ubijen. Danas piše pod pseudonimom za londonski „Sandi telegraf“ i kaže:

„Na Afriku nema pravog pritiska.Tamo postoji neka vrsta solidarnosti – svi smo mi braća, rešićemo sami probleme, nije nam potrebna nikakva pomoć Zapada. A pravi pritisak dolazi samo sa Zapada“, kaže Mušekve.

Oštre kritike i na račun Zapada

Rober Menar, generalni sekretar „Reportera bez granica“, čije je sedište u Parizu, kritikuje Zapad zbog neuspešnosti i dvoličnosti kada je reč o zaštiti slobodnog izražavanja mišljenja. Kao primer navodi popustljivost prema diktatorskim režimima kakav je onaj u Zimbabveu.

I u slučaju Kine i Rusije zaštita slobode mišljenja je u dubokoj senci ekonomskih interesa. Biti novinar u Rusiji prilično je opasno Ruska novinarka Natalija Morar objavila je u decembru prošle godine u listu kritički raspoloženom prema Kremlju tekst o sumnjivom finansiranju predizborne kampanje u Rusiji i optužila istaknute političare za korupciju. Već ranije je pisala o pranju novca i iznošenju kapitala iz Rusije i danas priča: „Kada sam pisala o pranju novca preko ruskih i austrijskih banaka pozvao me čovek blizak tajnoj službi. Prijateljski mi je rekao da sam premlada i prelepa da bih umrla zbog novinarskih tekstova“. Morarova smatra da je prelomni trenutak ubistvo Ane Politkovske u oktobru 2006. i kaže: „Otada, novinari su suočeni sa velikim problemima. Nije reč samo o cenzuri, nego pre svega o samocenzuri. Novinari moraju imati u vidu da postoje teme o kojima je bolje ne pisati, jer ne samo da se rizikuje radno mesto, nego i život“. I u Kini loša situacija Većeg napretka nema ni u Kini gde su na leto Olimpijske igre. Predsednik nemačkog ogranka „Reportera bez granica“, Mihael Rediske, kaže: „Zapaža se svakako otvaranje kada je reč o stranim novinarima, mada nema garancija da će tako biti i posle Olimpijade. Ne zapažamo veće slobode za kineske novinare i internet-aktiviste koji bi da pišu o svakodnevnim problemima. Prema našem mišljenju oni su i dalje pod strogom kontrolom“, kaže Mihael Rediske.