Rekordne vrućine – kako promeniti način gradnje

Nemačka meteorološka služba (DWD) ocenila je vremenske prilike u drugoj polovini juna kao „toplotni talas koji će ući u istoriju“. Na čak 46 mernih stanica u jedanaest pokrajina temperature su premašile 40 stepeni Celzijusa. Tako visoke junske temperature u Nemačkoj do sada nisu bile zabeležene.

Jedanaest uzastopnih izuzetno toplih dana i noći zagrejalo je mnoge stanove do te mere da ih nije bilo moguće rashladiti, niti je stanarima bio omogućen kvalitetan san. Takvi uslovi mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a u pojedinim slučajevima i da imaju smrtonosne posledice.

Zbog toga bi vlasnici nekretnina, urbanisti i lokalne samouprave u Evropi morali da promene način na koji razmišljaju o gradnji, smatra Tomas Auer, profesor građevinske tehnologije i klimatski održive gradnje na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.

„Velika je greška kada se prilikom projektovanja zgrada ne razmišlja i o hlađenju tokom leta“, kaže Auer.

Prozori donose svetlost, ali i toplotu

Koliko god da velike staklene površine od poda do plafona deluju atraktivno, upravo direktno sunčevo zračenje predstavlja najveći izvor zagrevanja prostora, objašnjava Auer.

Zato se zalaže za „umeren udeo prozorskih površina“ – dovoljno veliki da omogući prirodno osvetljenje, ali ne toliko veliki da se stan tokom sunčanih dana pretvori u staklenik.

Poseban problem predstavljaju brojni stanovi za iznajmljivanje koji nemaju adekvatnu zaštitu od sunca, poput roletni ili žaluzina. Najteža situacija je u potkrovljima, gde su stanari tokom vrelih dana izloženi ekstremnim temperaturama.

„Krovni prozori mnogo su više izloženi suncu nego vertikalni prozori, a zaštitu od sunca na njima znatno je teže postaviti“, ističe Auer.

Beton, drvo, glina ili cigla?

Većina kuća u Nemačkoj izgrađena je od betona. Kada je reč o regulisanju temperature, to nije nužno loše rešenje.

Beton ima sposobnost da akumulira velike količine toplote. Tokom dana upija toplotnu energiju, a zatim je postepeno oslobađa, zbog čega može da deluje kao svojevrsni regulator temperature.

Međutim, taj princip funkcioniše samo ako su noći dovoljno hladne da bi se materijal rashladio. Kada temperatura tokom noći ne pada ispod 20 stepeni, zidovi ostaju zagrejani i efekat se gubi.

Dodatni problem je što proizvodnja cementa, osnovnog sastojka betona, stvara velike količine ugljen-dioksida i doprinosi klimatskim promenama.

Zbog toga Auer zagovara kombinaciju mineralnih materijala, poput betona, i prirodnih materijala, pre svega drveta.

On podseća da je tradicionalna nemačka gradnja često koristila drvene konstrukcije ispunjene glinom.

„Takvom načinu gradnje trebalo bi ponovo da se vratimo“, smatra Auer.

Glina ne utiče samo na temperaturu u prostoriji, već i na regulaciju vlažnosti vazduha.

Postoje i posebne glinene ploče sa ugrađenim cevima kroz koje cirkuliše voda. Takvi sistemi se mogu postaviti i u postojeće stanove i značajno poboljšati njihovu otpornost na visoke temperature.

Prema Auerovim rečima, oni omogućavaju veoma efikasnu regulaciju unutrašnje klime i leti i zimi.

Još jedno rešenje predstavljaju toplotne pumpe. Institut Fraunhofer za građevinsku fiziku navodi da se one, osim za grejanje, mogu koristiti i za hlađenje kada rade u obrnutom režimu.

Kuće sa unutrašnjim dvorištima stvaraju prijatniju mikroklimu

Auer smatra da Evropa može mnogo da nauči od krajeva koji se vekovima suočavaju sa visokim temperaturama, poput Andaluzije u Španiji.

Tamo su česte kuće sa unutrašnjim dvorištima. U njihovom središtu nalazi se otvoren prostor, najčešće zaštićen hladom drveća, natkriven ili opremljen fontanom.

„Na taj način stvara se prijatna mikroklima i omogućava prirodno strujanje vazduha kroz celu kuću“, objašnjava Auer.

Da li su klima-uređaji pravo rešenje?

Pošto postojeće zgrade u Nemačkoj nije moguće jednostavno preurediti u kuće sa unutrašnjim dvorištima, mnogima se klima-uređaji čine kao najjednostavnije rešenje.

Auer, međutim, upozorava da je takav pristup previše pojednostavljen i da može izazvati nove probleme. Klima-uređaji stvaraju velike temperaturne razlike između spoljnog i unutrašnjeg prostora i dodatno isušuju vazduh.

Studija sprovedena u Indiji 2023. godine pokazala je da korišćenje klima-uređaja može povećati rizik od respiratornih oboljenja i alergijskih simptoma. Kinesko istraživanje iz 2012. ukazalo je da dugotrajan boravak u klimatizovanim prostorijama može smanjiti prirodnu sposobnost organizma da se prilagođava visokim temperaturama.

I nemačka Savezna agencija za životnu sredinu upozorava da klima-uređaji, zbog velike potrošnje električne energije, povećavaju emisije ugljen-dioksida, dok rashladni gasovi koje sadrže dodatno opterećuju klimu.

Tradicionalna gradnja uz pomoć savremene tehnologije

Za Tomasa Auera nije kontradiktorno graditi zgrade koje štite ljude od vrućina, a da pritom ne povećavaju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Rešenje vidi u kombinaciji prirodnih i mineralnih građevinskih materijala, manjim staklenim površinama i kvalitetnoj zaštiti od sunca.

„Moramo graditi kuće i stanove tako da tehnologija bude samo dodatak“, kaže Auer.

Drugim rečima, savremena tehnologija trebalo bi da dopunjuje tradicionalne principe gradnje, a ne da ih u potpunosti zameni.

Dok takav pristup ne postane standard među investitorima i arhitektama, ponekad pomažu i jednostavna tehnička rešenja. Auer je ove godine u spavaću sobu ugradio plafonski ventilator.

„On nas je zaista spasao ovog leta“, zaključuje profesor građevinske tehnologije i klimatski održive gradnje sa Tehničkog univerziteta u Minhenu.